Job 31
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“I have made a covenant with my eyes. How then could I gaze with desire at a virgin?
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2For what is the allotment of God from above, or the heritage from the Almighty on high?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3Does not disaster come to the unjust and calamity to the workers of iniquity?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4Does He not see my ways and count my every step?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5If I have walked in falsehood or my foot has rushed to deceit,
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6let God weigh me with honest scales, that He may know my integrity.
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7If my steps have turned from the path, if my heart has followed my eyes, or if impurity has stuck to my hands,
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8then may another eat what I have sown, and may my crops be uprooted.
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9If my heart has been enticed by my neighbor’s wife, or I have lurked at his door,
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10then may my own wife grind grain for another, and may other men sleep with her.
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11For that would be a heinous crime, an iniquity to be judged.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
12For it is a fire that burns down to Abaddon; it would root out my entire harvest.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13If I have rejected the cause of my manservant or maidservant when they made a complaint against me,
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14what will I do when God rises to judge? How will I answer when called to account?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15Did not He who made me in the womb also make them? Did not the same One form us in the womb?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16If I have denied the desires of the poor or allowed the widow’s eyes to fail,
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17if I have eaten my morsel alone, not sharing it with the fatherless—
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18though from my youth I reared him as would a father, and from my mother’s womb I guided the widow—
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19if I have seen one perish for lack of clothing, or a needy man without a cloak,
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20if his heart has not blessed me for warming him with the fleece of my sheep,
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21if I have lifted up my hand against the fatherless because I saw that I had support in the gate,
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22then may my arm fall from my shoulder and be torn from its socket.
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23For calamity from God terrifies me, and His splendor I cannot overpower.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24If I have put my trust in gold or called pure gold my security,
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25if I have rejoiced in my great wealth because my hand had gained so much,
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26if I have beheld the sun in its radiance or the moon moving in splendor,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27so that my heart was secretly enticed and my hand threw a kiss from my mouth,
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28this would also be an iniquity to be judged, for I would have denied God on high.
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29If I have rejoiced in my enemy’s ruin, or exulted when evil befell him—
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30I have not allowed my mouth to sin by asking for his life with a curse—
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31if the men of my house have not said, ‘Who is there who has not had his fill?’—
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32but no stranger had to lodge on the street, for my door has been open to the traveler—
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33if I have covered my transgressions like Adam by hiding my guilt in my heart,
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34because I greatly feared the crowds and the contempt of the clans terrified me, so that I kept silent and would not go outside—
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35(Oh, that I had one to hear me! Here is my signature. Let the Almighty answer me; let my accuser compose an indictment.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36Surely I would carry it on my shoulder and wear it like a crown.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37I would give account of all my steps; I would approach Him like a prince.)—
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38if my land cries out against me and its furrows weep together,
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39if I have devoured its produce without payment or broken the spirit of its tenants,
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40then let briers grow instead of wheat and stinkweed instead of barley.” Thus conclude the words of Job.
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.