Job 4
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Eliphaz the Temanite replied:
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2“If one ventures a word with you, will you be wearied? Yet who can keep from speaking?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Surely you have instructed many, and have strengthened their feeble hands.
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Your words have steadied those who stumbled; you have braced the knees that were buckling.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5But now trouble has come upon you, and you are weary. It strikes you, and you are dismayed.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Is your reverence not your confidence, and the uprightness of your ways your hope?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Consider now, I plead: Who, being innocent, has ever perished? Or where have the upright been destroyed?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8As I have observed, those who plow iniquity and those who sow trouble reap the same.
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9By the breath of God they perish, and by the blast of His anger they are consumed.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10The lion may roar, and the fierce lion may growl, yet the teeth of the young lions are broken.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11The old lion perishes for lack of prey, and the cubs of the lioness are scattered.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12Now a word came to me secretly; my ears caught a whisper of it.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13In disquieting visions in the night, when deep sleep falls on men,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14fear and trembling came over me and made all my bones shudder.
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15Then a spirit glided past my face, and the hair on my body bristled.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16It stood still, but I could not discern its appearance; a form loomed before my eyes, and I heard a whispering voice:
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17‘Can a mortal be more righteous than God, or a man more pure than his Maker?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18If God puts no trust in His servants, and He charges His angels with error,
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19how much more those who dwell in houses of clay, whose foundations are in the dust, who can be crushed like a moth!
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20They are smashed to pieces from dawn to dusk; unnoticed, they perish forever.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21Are not their tent cords pulled up, so that they die without wisdom?’
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.