Job 4
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Eliphaz the Temanite answered,
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2“If someone ventures to talk with you, will you be grieved? But who can withhold himself from speaking?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Behold, you have instructed many, you have strengthened the weak hands.
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Your words have supported him who was falling, you have made the feeble knees firm.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5But now it has come to you, and you faint. It touches you, and you are troubled.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Isn’t your piety your confidence? Isn’t the integrity of your ways your hope?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7“Remember, now, who ever perished, being innocent? Or where were the upright cut off?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8According to what I have seen, those who plow iniquity and sow trouble, reap the same.
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9By the breath of God they perish. By the blast of his anger are they consumed.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10The roaring of the lion, and the voice of the fierce lion, the teeth of the young lions, are broken.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11The old lion perishes for lack of prey. The cubs of the lioness are scattered abroad.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12“Now a thing was secretly brought to me. My ear received a whisper of it.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falls on men,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14fear came on me, and trembling, which made all my bones shake.
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15Then a spirit passed before my face. The hair of my flesh stood up.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16It stood still, but I couldn’t discern its appearance. A form was before my eyes. Silence, then I heard a voice, saying,
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17‘Shall mortal man be more just than God? Shall a man be more pure than his Maker?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18Behold, he puts no trust in his servants. He charges his angels with error.
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19How much more those who dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed before the moth!
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20Between morning and evening they are destroyed. They perish forever without any regarding it.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21Isn’t their tent cord plucked up within them? They die, and that without wisdom.’
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.