Job 7
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“Isn’t a man forced to labor on earth? Aren’t his days like the days of a hired hand?
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2As a servant who earnestly desires the shadow, as a hireling who looks for his wages,
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3so I am made to possess months of misery, wearisome nights are appointed to me.
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4When I lie down, I say, ‘When will I arise, and the night be gone?’ I toss and turn until the dawning of the day.
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5My flesh is clothed with worms and clods of dust. My skin closes up, and breaks out afresh.
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6My days are swifter than a weaver’s shuttle, and are spent without hope.
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7Oh remember that my life is a breath. My eye will no more see good.
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8The eye of him who sees me will see me no more. Your eyes will be on me, but I will not be.
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9As the cloud is consumed and vanishes away, so he who goes down to Sheol will come up no more.
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
10He will return no more to his house, neither will his place know him any more.
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11“Therefore I will not keep silent. I will speak in the anguish of my spirit. I will complain in the bitterness of my soul.
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12Am I a sea, or a sea monster, that you put a guard over me?
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13When I say, ‘My bed will comfort me. My couch will ease my complaint,’
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14then you scare me with dreams and terrify me through visions,
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15so that my soul chooses strangling, death rather than my bones.
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16I loathe my life. I don’t want to live forever. Leave me alone, for my days are but a breath.
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17What is man, that you should magnify him, that you should set your mind on him,
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18that you should visit him every morning, and test him every moment?
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19How long will you not look away from me, nor leave me alone until I swallow down my spittle?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20If I have sinned, what do I do to you, you watcher of men? Why have you set me as a mark for you, so that I am a burden to myself?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21Why do you not pardon my disobedience, and take away my iniquity? For now will I lie down in the dust. You will seek me diligently, but I will not be.”
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.