约伯记 7
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1人在世上岂无争战吗？ 他的日子不像雇工人的日子吗？
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2像奴仆切慕黑影， 像雇工人盼望工价；
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3我也照样经过困苦的日月， 夜间的疲乏为我而定。
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4我躺卧的时候便说： 我何时起来，黑夜就过去呢？ 我尽是反来复去，直到天亮。
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5我的肉体以虫子和尘土为衣； 我的皮肤才收了口又重新破裂。
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6我的日子比梭更快， 都消耗在无指望之中。
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7求你想念，我的生命不过是一口气； 我的眼睛必不再见福乐。
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8观看我的人，他的眼必不再见我； 你的眼目要看我，我却不在了。
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9云彩消散而过； 照样，人下阴间也不再上来。
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
10他不再回自己的家； 故土也不再认识他。
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11我不禁止我口； 我灵愁苦，要发出言语； 我心苦恼，要吐露哀情。
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12我 对 神说 ：我岂是洋海， 岂是大鱼，你竟防守我呢？
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13若说：我的床必安慰我， 我的榻必解释我的苦情，
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14你就用梦惊骇我， 用异象恐吓我，
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15甚至我宁肯噎死，宁肯死亡， 胜似留我 这一身的 骨头。
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16我厌弃 性命 ，不愿永活。 你任凭我吧，因我的日子都是虚空。
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17人算什么，你竟看他为大， 将他放在心上？
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18每早鉴察他， 时刻试验他？
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19你到何时才转眼不看我， 才任凭我咽下唾沫呢？
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20鉴察人的主啊，我若有罪，于你何妨？ 为何以我当你的箭靶子， 使我厌弃自己的性命？
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21为何不赦免我的过犯， 除掉我的罪孽？ 我现今要躺卧在尘土中； 你要殷勤地寻找我，我却不在了。
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.