욥기 7
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)Translation
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1세상에 있는 인생에게 전쟁이 있지 아니하냐 ? 그 날이 품군의 날과 같지 아니하냐 ?
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2종은 저물기를 심히 기다리고 품군은 그 삯을 바라나니
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3이와 같이 내가 여러 달째 곤고를 받으니 수고로운 밤이 내게 작정되었구나
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4내가 누울 때면 말하기를 언제나 일어날꼬 언제나 밤이 갈꼬 하며 새벽까지 이리 뒤척, 저리 뒤척 하는구나
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5내 살에는 구더기와 흙 조각이 의복처럼 입혔고 내 가죽은 합창 되었다가 터지는구나
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6나의 날은 베틀의 북보다 빠르니 소망없이 보내는구나
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7내 생명이 한 호흡 같음을 생각하옵소서 ! 나의 눈이 다시 복된 것을 보지 못하리이다
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8나를 본 자의 눈이 다시는 나를 보지 못할 것이고 주의 눈이 나를 향하실지라도 내가 있지 아니하리이다
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9구름이 사라져 없어짐 같이 음부로 내려가는 자는 다시 올라오지 못할 것이오니
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
10그는 다시 자기 집으로 돌아가지 못하겠고 자기 처소도 다시 그를 알지 못하리이다
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11그런즉 내가 내 입을 금하지 아니하고 내 마음의 아픔을 인하여 말하며 내 영혼의 괴로움을 인하여 원망하리이다
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12내가 바다니이까 ? 용이니이까 ? 주께서 어찌하여 나를 지키시나이까 ?
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13혹시 내가 말하기를 내 자리가 나를 위로하고 내 침상이 내 수심을 풀리라 할 때에
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14주께서 꿈으로 나를 놀래시고 이상으로 나를 두렵게 하시나이다
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15이러므로 내 마음에 숨이 막히기를 원하오니 뼈보다도 죽는 것이 나으니이다
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16내가 생명을 싫어하고 항상 살기를 원치 아니하오니 나를 놓으소서 내 날은 헛 것이니이다
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17사람이 무엇이관대 주께서 크게 여기사 그에게 마음을 두시고
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18아침마다 권징하시며 분초마다 시험하시나이까 ?
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19주께서 내게서 눈을 돌이키지 아니하시며 나의 침 삼킬 동안도 나를 놓지 아니하시기를 어느 때까지 하시리이까 ?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20사람을 감찰하시는 자여 ! 내가 범죄하였은들 주께 무슨 해가 되오리이까 ? 어찌하여 나로 과녁을 삼으셔서 스스로 무거운 짐이 되게 하셨나이까 ?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21주께서 어찌하여 내 허물을 사하여 주지 아니하시며 내 죄악을 제하여 버리지 아니 하시나이까 ? 내가 이제 흙에 누우리니 주께서 나를 부지런히 찾으실지라도 내가 있지 아니하리이다
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.