אִיּוֹב

New Testament

מתיוסנט מארקהבְּשׂוֹרָה הַקְּדוֹשָׁה עַל־פִּי לוּקָסג'וןמַעֲשֵׂי הַשְּׁלִיחִיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הָרוֹמִיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הָרִאשׁוֹנָה אֶל־הַקּוֹרִנְתִּיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הָשֵּׁנִית אֶל־הַקּוֹרִנְתִּיִיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הַגָּלָטִיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הָאֶפְסִיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הַפִּילִפִּיִּיםאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס הַשָּׁלִיחַ אֶל־הַקּוֹלַסִּים1 סלוניס2 סלוניס1 טימותי2 טימותיאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס אֶל־טִיטוֹסאִגֶּרֶת פּוֹלוֹס אֶל־פִּילֵימוֹןאִגֶּרֶת אֶל־הָעִבְרִיםאִגֶּרֶת יַעֲקֹבהָאִגֶּרֶת הָרִאשׁוֹנָה לְפֶטְרוֹס הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הַשֵּׁנִית לְפֶטְרוֹס הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הָרִאשׁוֹנָה לְיוֹחָנָן הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הַשֵּׁנִית לְיוֹחָנָן הַשָּׁלִיחַהָאִגֶּרֶת הַשְּׁלִישִׁית לְיוֹחָנָן הַשָּׁלִיחַאִגֶּרֶת יְהוּדָהחזוֹן יוֹחָנָן
Chapter 7
Modern Hebrew Bible
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

אִיּוֹב 7

Modern Hebrew Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1הלא צבא לאנוש על ארץ וכימי שכיר ימיו׃
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2כעבד ישאף צל וכשכיר יקוה פעלו׃
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3כן הנחלתי לי ירחי שוא ולילות עמל מנו לי׃
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4אם שכבתי ואמרתי מתי אקום ומדד ערב ושבעתי נדדים עדי נשף׃
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5לבש בשרי רמה וגיש עפר עורי רגע וימאס׃
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6ימי קלו מני ארג ויכלו באפס תקוה׃
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7זכר כי רוח חיי לא תשוב עיני לראות טוב׃
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8לא תשורני עין ראי עיניך בי ואינני׃
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9כלה ענן וילך כן יורד שאול לא יעלה׃
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
10לא ישוב עוד לביתו ולא יכירנו עוד מקמו׃
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11גם אני לא אחשך פי אדברה בצר רוחי אשיחה במר נפשי׃
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12הים אני אם תנין כי תשים עלי משמר׃
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13כי אמרתי תנחמני ערשי ישא בשיחי משכבי׃
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14וחתתני בחלמות ומחזינות תבעתני׃
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15ותבחר מחנק נפשי מות מעצמותי׃
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16מאסתי לא לעלם אחיה חדל ממני כי הבל ימי׃
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17מה אנוש כי תגדלנו וכי תשית אליו לבך׃
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18ותפקדנו לבקרים לרגעים תבחננו׃
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19כמה לא תשעה ממני לא תרפני עד בלעי רקי׃
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20חטאתי מה אפעל לך נצר האדם למה שמתני למפגע לך ואהיה עלי למשא׃
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21ומה לא תשא פשעי ותעביר את עוני כי עתה לעפר אשכב ושחרתני ואינני׃
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.