約伯記
Chapter 7
Chinese Union Version, p…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1人在世上豈無爭戰嗎? 他的日子不像雇工人的日子嗎?
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2像奴僕切慕黑影, 像雇工人盼望工價;
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3我也照樣經過困苦的日月, 夜間的疲乏為我而定。
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4我躺臥的時候便說: 我何時起來,黑夜就過去呢? 我盡是反來覆去,直到天亮。
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5我的肉體以蟲子和塵土為衣; 我的皮膚才收了口又重新破裂。
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6我的日子比梭更快, 都消耗在無指望之中。
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7求你想念,我的生命不過是一口氣; 我的眼睛必不再見福樂。
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8觀看我的人,他的眼必不再見我; 你的眼目要看我,我卻不在了。
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9雲彩消散而過; 照樣,人下陰間也不再上來。
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
10他不再回自己的家; 故土也不再認識他。
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11我不禁止我口; 我靈愁苦,要發出言語; 我心苦惱,要吐露哀情。
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12我 對上帝說 :我豈是洋海, 豈是大魚,你竟防守我呢?
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13若說:我的床必安慰我, 我的榻必解釋我的苦情,
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14你就用夢驚駭我, 用異象恐嚇我,
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15甚至我寧肯噎死,寧肯死亡, 勝似留我 這一身的 骨頭。
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16我厭棄 性命 ,不願永活。 你任憑我吧,因我的日子都是虛空。
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17人算甚麼,你竟看他為大, 將他放在心上?
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18每早鑒察他, 時刻試驗他?
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19你到何時才轉眼不看我, 才任憑我咽下唾沫呢?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20鑒察人的主啊,我若有罪,於你何妨? 為何以我當你的箭靶子, 使我厭棄自己的性命?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21為何不赦免我的過犯, 除掉我的罪孽? 我現今要躺臥在塵土中; 你要殷勤地尋找我,我卻不在了。
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.