約伯記 9
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1約伯 回答說：
1А Јов одговори и рече:
2我真知道是這樣； 但人在上帝面前怎能成為義呢？
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3若願意與他爭辯， 千中之一也不能回答。
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4他心裏有智慧，且大有能力。 誰向上帝剛硬而得亨通呢？
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5他發怒，把山翻倒挪移， 山並不知覺。
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6他使地震動，離其本位， 地的柱子就搖撼。
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7他吩咐日頭不出來，就不出來， 又封閉眾星。
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8他獨自鋪張蒼天， 步行在海浪之上。
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9他造北斗、參星、昴星， 並南方的密宮；
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10他行大事，不可測度， 行奇事，不可勝數。
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11他從我旁邊經過，我卻不看見； 他在我面前行走，我倒不知覺。
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12他奪取，誰能阻擋？ 誰敢問他：你做甚麼？
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13上帝必不收回他的怒氣； 扶助 拉哈伯 的，屈身在他以下。
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14既是這樣，我怎敢回答他， 怎敢選擇言語與他 辯論呢 ？
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15我雖有義，也不回答他， 只要向那審判我的懇求。
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16我若呼籲，他應允我； 我仍不信他真聽我的聲音。
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17他用暴風折斷我， 無故地加增我的損傷。
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18我就是喘一口氣，他都不容， 倒使我滿心苦惱。
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19若論 力量， 他真有 能力！ 若論審判， 他說 誰能將我傳來呢？
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20我雖有義，自己的口要定我為有罪； 我雖完全，我口必顯我為彎曲。
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21我本完全，不顧自己； 我厭惡我的性命。
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22善惡無分 ，都是一樣； 所以我說，完全人和惡人，他都滅絕。
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23若忽然遭殺害之禍， 他必戲笑無辜的人遇難。
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24世界交在惡人手中； 蒙蔽世界審判官的臉， 若不是他，是誰呢？
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25我的日子比跑信的更快， 急速過去，不見福樂。
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26我的日子過去如快船， 如急落抓食的鷹。
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27我若說：我要忘記我的哀情， 除去我的 愁容 ，心中暢快；
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28我因愁苦而懼怕， 知道你必不以我為無辜。
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29我必被你定為有罪， 我何必徒然勞苦呢？
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30我若用雪水洗身， 用鹼潔淨我的手，
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31你還要扔我在坑裏， 我的衣服都憎惡我。
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32他本不像我是人，使我可以回答他， 又使我們可以同聽審判。
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33我們中間沒有聽訟的人 可以向我們兩造按手。
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34願他把杖離開我， 不使驚惶威嚇我。
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35我就說話，也不懼怕他， 現在我卻不是那樣。
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.