約伯記 29
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1約伯 又接着說：
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2惟願我 的景況 如從前的月份， 如上帝保守我的日子。
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3那時他的燈照在我頭上； 我藉他的光行過黑暗。
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4我願如壯年的時候： 那時我在帳棚中， 上帝待我有密友之情；
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5全能者仍與我同在； 我的兒女都環繞我。
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6奶多可洗我的腳； 磐石為我出油成河。
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7我出到城門， 在街上設立座位；
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8少年人見我而迴避， 老年人也起身站立；
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9王子都停止說話， 用手摀口；
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10首領靜默無聲， 舌頭貼住上膛。
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11耳朵聽我的，就稱我有福； 眼睛看我的，便稱讚我；
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12因我拯救哀求的困苦人 和無人幫助的孤兒。
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13將要滅亡的為我祝福； 我也使寡婦心中歡樂。
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14我以公義為衣服， 以公平為外袍和冠冕。
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15我為瞎子的眼， 瘸子的腳。
15Око бејах слепом и нога хромом.
16我為窮乏人的父； 素不認識的人，我查明他的案件。
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17我打破不義之人的牙床， 從他牙齒中奪了所搶的。
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18我便說：我必死在家中， 必增添我的日子，多如塵沙。
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19我的根長到水邊； 露水終夜霑在我的枝上。
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20我的榮耀在身上增新； 我的弓在手中日強。
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21人聽見我而仰望， 靜默等候我的指教。
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22我說話之後，他們就不再說； 我的言語 像雨露 滴在他們身上。
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23他們仰望我如仰望雨， 又張開口如切慕春雨。
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24他們不敢自信，我就向他們含笑； 他們不使我臉上的光改變。
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25我為他們選擇道路，又坐首位； 我如君王在軍隊中居住， 又如弔喪的安慰傷心的人。
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.