욥기
Chapter 29
Korean Bible, 1910 (한국어 …
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1욥이 또 비사를 들어 가로되
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2내가 이전 달과 하나님이 나를 보호하시던 날에 지내던 것 같이 되었으면
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3그 때는 그의 등불이 내 머리에 비취었고 내가 그 광명을 힘입어 흑암에 행하였었느니라
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4나의 강장하던 날과 같이 지내었으면 그 때는 하나님의 우정이 내 장막 위에 있었으며
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5그 때는 전능자가 오히려 나와 함께 계셨으며 나의 자녀들이 나를 둘러 있었으며
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6뻐터가 내 발자취를 씻기며 반석이 나를 위하여 기름 시내를 흘러 내었으며
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7그 때는 내가 나가서 성문에 이르기도 하며 내 자리를 거리에 베풀기도 하였었느니라
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8나를 보고 소년들은 숨으며 노인들은 일어나서 서며
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9방백들은 말을 참고 손으로 입을 가리우며
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10귀인들은 소리를 금하니 그 혀가 입 천장에 붙었었느니라
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11귀가 들은즉 나를 위하여 축복하고 눈이 본즉 나를 위하여 증거하였었나니
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12이는 내가 부르짖는 빈민과 도와줄 자 없는 고아를 건졌음이라
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13망하게 된 자도 나를 위하여 복을 빌었으며 과부의 마음이 나로 인하여 기뻐 노래하였었느니라
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14내가 의로 옷을 삼아 입었으며 나의 공의는 도포와 면류관 같았었느니라
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15나는 소경의 눈도 되고 절뚝발이의 발도 되고
15Око бејах слепом и нога хромом.
16빈궁한 자의 아비도 되며 생소한 자의 일을 사실하여 주었으며
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17불의한 자의 어금니를 꺽고 그 잇사이에서 겁탈한 물건을 빼어 내었었느니라
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18내가 스스로 말하기를 나는 내 보금자리에서 선종하리라 나의 날은 모래 같이 많을 것이라
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19내 뿌리는 물로 뻗어나가고 내 가지는 밤이 맞도록 이슬에 젖으며
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20내 영광은 내게 새로와지고 내 활은 내 손에서 날로 강하여지느니라 하였었노라
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21무리는 내 말을 들으며 나의 가르치기를 잠잠히 기다리다가
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22내가 말한 후에 그들이 말을 내지 못하였었나니 나의 말이 그들에게 이슬 같이 됨이니라
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23그들이 나 바라기를 비 같이 하였으며 입을 벌리기를 늦은 비 기다리듯 하였으므로
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24그들이 의지 없을 때에 내가 함소하여 동정하면 그들이 나의 얼굴 빛을 무색하게 아니하였었느니라
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25내가 그들의 길을 택하고 으뜸으로 앉았었나니 왕이 군중에 거함도 같았고 애곡하는 자를 위로하는 사람도 같았었느니라
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.