ΙΩΒ 29
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)Original language
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ἔτι δὲ προσθεὶς Ἰὼβ εἶπε τῷ προοιμίῳ,
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2Τίς ἄν με θείη κατὰ μῆνα ἔμπροσθεν ἡμερῶν, ὧν με ὁ Θεὸς ἐφύλαξεν;
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3Ὡς ὅτε ηὔγει ὁ λύχνος αὐτοῦ ὑπὲρ κεφαλῆς μου, ὅτε τῷ φωτὶ αὐτοῦ ἐπορευόμην ἐν σκότει·
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4Ὅτε ἤμην ἐπιβρίθων ὁδοὺς, ὅτε ὁ Θεὸς ἐπισκοπὴν ἐποιεῖτο τοῦ οἴκου μου·
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5Ὅτε ἤμην ὑλώδης λίαν, κύκλῳ δέ μου οἱ παῖδες·
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6Ὅτε ἐχέοντο αἱ ὁδοί μου βουτύρῳ, τὰ δὲ ὄρη μου ἐχέοντο γάλακτι·
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7Ὅτε ἐξεπορευόμην ὄρθριος ἐν πόλει, ἐν δὲ πλατείαις ἐτίθετό μου ὁ δίφρος.
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8Ἰδόντες με νεανίσκοι ἐκρύβησαν, πρεσβῦται δὲ πάντες ἔστησαν.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9Ἁδροὶ δὲ ἐπαύσαντο λαλοῦντες, δάκτυλον ἐπιθέντες ἐπὶ στόματι.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10Οἱ δὲ ἀκούσαντες ἐμακάρισάν με, καὶ γλῶσσα αὐτῶν τῷ λάρυγγι αὐτῶν ἐκολλήθη.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11Ὅτι οὖς ἤκουσε καὶ ἐμακάρισέ με, ὀφθαλμὸς δὲ ἰδών με ἐξέκλινε.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12Διέσωσα γὰρ πτωχὸν ἐκ χειρὸς δυνάστου, καὶ ὀρφανῷ ᾧ οὐκ ἦν βοηθὸς, ἐβοήθησα.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13Εὐλογία ἀπολλυμένου ἐπʼ ἐμὲ ἔλθοι, στόμα δὲ χήρας με εὐλόγησε·
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14Δικαιοσύνην δὲ ἐνδεδύκειν, ἠμφιασάμην δὲ κρίμα ἶσα διπλοΐδι.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15Ὀφθαλμὸς ἤμην τυφλῶν, ποὺς δὲ χωλῶν.
15Око бејах слепом и нога хромом.
16Ἐγὼ ἤμην πατὴρ ἀδυνάτων, δίκην δὲ ἣν οὐκ ᾔδειν ἐξιχνίασα.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17Συνέτριψα δὲ μύλας ἀδίκων, ἐκ μέσου τῶν ὀδόντων αὐτῶν ἅρπαγμα ἐξήρπασα.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18Εἶπα δὲ, ἡ ἡλικία μου γηράσει ὥσπερ στέλεχος φοίνικος, πολὺν χρόνον βιώσω.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19Ἡ ῥίζα διήνοικται ἐπὶ ὕδατος, καὶ δρόσος αὐλισθήσεται ἐν τῷ θερισμῷ μου.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20Ἡ δόξα μου κενὴ μετʼ ἐμοῦ, καὶ τὸ τόξον μου ἐν χειρὶ αὐτοῦ πορεύεται.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21Ἐμοῦ ἀκούσαντες προσέσχον, ἐσιώπησαν δὲ ἐπὶ τῇ ἐμῇ βουλῇ.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22Ἐπὶ τῷ ἐμῷ ῥήματι οὐ προσέθεντο, περιχαρεῖς δὲ ἐγίνοντο ὁπόταν αὐτοῖς ἐλάλουν.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23Ὥσπερ γῆ διψῶσα προσδεχομένη τὸν ὑετὸν, οὕτως οὗτοι τὴν ἐμὴν λαλιάν.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24Ἐὰν γελάσω πρὸς αὐτοὺς, οὐ μὴ πιστεύσωσι, καὶ φῶς τοῦ προσώπου μου οὐκ ἀπέπιπτεν.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25Ἐξελεξάμην ὁδὸν αὐτῶν, καὶ ἐκάθισα ἄρχων, καὶ κατεσκήνουν ὡσεὶ βασιλεὺς ἐν μονοζώνοις, ὃν τρόπον παθεινοὺς παρακαλῶν.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.