Job 29
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job mah a thuih ih patahhaih lok to patomh poe;
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2aw kai loe kalaem tangcae khrah, Sithaw mah khetzawnhaih ni thuem ih baktiah om let nasoe;
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3ka lu nuiah angmah ih hmaithawk to paang moe, anih aanghaih hoiah khoving thungah kam kaeh;
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4ka qoengh li nathuem ih aninawk baktih, ka im ah Sithaw angkomhaih oh nathuem ih aninawk baktiah om let nasoe;
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5lensawk Sithaw kai khaeah oh moe, ka caanawk hoi nawnto oh o;
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6maitaw tahnutui hoiah khok to ka pasaeh, thlung thung hoiah situi to tui baktiah long;
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7vangpui khongkha ah ka caeh moe, lampui ah kang hnut,
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8thendoengnawk mah kai ang hnuk o naah, anghawk o ving; mitongnawk loe angthawk o moe, angdoet o.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9Angraengnawk loe lokthui o ai, pakha to ban hoiah tamuep o.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10Toksah angraengnawk doeh lok apae o ai, palai to angsumh o.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11Naa mah ka lok thaih naah, kai han tahamhoihaih ang paek; mik mah kai hnuk naah, kai hnukung ah oh;
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12tipongah tih nahaeloe amtang kami, amno ampa tawn ai kami, bomkung tawn ai kami hang naah ka bomh pongah ni.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13Kadueh tom kami mah tahamhoihaih ang paek moe, lamhmai to anghoehaih laasak hanah palung kang hoesak.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14Toenghaih to khukbuen ah kang khuk, ka toenghaih loe kahni baktih, lumuek baktiah oh.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15Mikmaengnawk hanah mik ah ka oh moe, khokkhaem kaminawk hanah khok ah ka oh.
15Око бејах слепом и нога хромом.
16Amtang kaminawk hanah ampa ah ka oh moe, angvinnawk ih lok ka tahngaih pae.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17Kasae kaminawk ih ano to ka khaeh pae moe, anih mah kaek ih kaminawk to ka pahlong.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18To pacoengah, ka hinghaih aninawk loe savuet baktiah pop, kai loe kaimah ih im ah ni ka dueh tih.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19Kai ih tangzun loe tui taengah pha ueloe, aqum puek ka tanghang nuiah dantui angbuem tih.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20Ka lensawkhaih loe cak poe ueloe, ka ban ih kalii doeh tha om let tih.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21Kaminawk mah ka lok to tahngaih o, ka thuih ih lok to aek o ai.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22Lok ka thuih pacoengah, mi doeh lok apae o ai boeh; ka thuih ih lok loe nihcae nuiah tui baktiah ca.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23Nihcae mah khotui zing o baktih toengah kai to ang zing o, hnukkhuem ih khotui kazing baktiah pakha to kalen ah a angh o.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24Nihcae ka pahnui thuih naah, nihcae mah tang o ai; ka mikhmai aanghaih to a hnuk o naah, ka mikhmai aanghaih to anghmaa o sak thai ai.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25Nihcae ih loklam to ka qoih moe, kahoih koek ahmuen ah kang hnut, palungsae kami pathloepkung baktih, misatuh kaminawk salak ih siangpahrang baktiah kang hnut, tiah ka thuih.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.