Job 3
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hae tiah oh pacoengah, Job mah pakha aangh moe, angmah tapenhaih ni to kasae thuih.
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2Job mah hae tiah thuih,
2И проговоривши Јов рече:
3ka tapenhaih ni hae amro nasoe, ca nongpa pomh boeh, tiah thuihaih aqum to amro nasoe.
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4To ni to khoving nasoe; ranui bang ih Sithaw mah tidoeh sah pae hmah nasoe; a nuiah aanghaih doeh om hmah nasoe.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5Vinghaih hoi duekhaih tahlip mah to ani to kai ih ani ni, tiah thui o nasoe; a nuiah tamai amzam nasoe loe, kaving ani mah pazih nasoe.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6To ni to vinghaih kathah mah khuk khoep nasoe; saningto thung kaom aninawk thungah athum hmah nasoe loe, kawbaktih khrah thungah doeh kroek ah om hmah nasoe.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7Khenah, to aqum loe angqai krang nasoe loe, a thungah anghoehaih lok om hmah nasoe.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Ani tangoeng kami, palungsethaih angthawksak thaih kaminawk mah to aqum to tangoeng o nasoe.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9Akhawnbang cakaehnawk loe ving o nasoe loe, a zing o ih khodai to hnu o hmah nasoe, akhawnbang khodai doeh hnu o hmah nasoe;
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10raihaih ka tongh han ai ah, aqum mah kam no ih zok to pakaa ai pongah kasae ah om nasoe.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11Tipongah maw zok thungah ka duek moe, tapen tangsuek naah kam ro ving ai?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12Tih han ih khokkhu nuiah ang tapom moe, naek hanah tahnu ang pazohsak?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13To tiah na sah ai nahaeloe vaihi loe kamongah kang song moe, kang hngai duem han boeh; ka iip ueloe, kang hak tih boeh,
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14angmacae amro haih hanah toksah long siangpahrangnawk hoi angraengnawk,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15to tih ai boeh loe sui katawn mangh, im koimong ah sumkanglung kasuem ukkungnawk hoi nawnto ka laem tih boeh,
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16to tih ai boeh loe khrah akoep ai ah tapen nawkta baktih, aanghaih hnu vai ai nawkta baktiah amro han ka koeh boeh.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17To duekhaih ahmuen ah loe kasae kaminawk mah raihaih paek mak ai boeh; patangkhang kaminawk doeh anghak o tih boeh.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18To ahmuen ah loe thongkrah kaminawk doeh nawnto anghak o; pacaekthlaek kami ih lok to thaih o ai boeh.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19To ahmuen ah loe kami kalen doeh, kathoeng doeh nawnto oh o moe, tamna doeh angmah ih angraeng ban thung hoiah loih boeh.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20Tipongah maw patangkhang kami hanah aanghaih paek moe, poeksae kami hanah hinghaih to paek?
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21Patangkhang kaminawk loe atho kana hmuennawk pakrong pongah duek han ih koeh o kue, toe dueh o thai ai;
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22nihcae mah taprong hnuk o naah, paroeai anghoe o moe, nawm o.
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23Tipongah maw a caehhaih loklam anghmang kami hoi Sithaw mah pakaa ih kami khaeah hinghaih to paek?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24Buhcaak zuengah kana ahamhaih lok to oh, kana hanghaih lok loe tui baktiah long.
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25Ka zit parai ih hmuen to ka nuiah phak boeh, ka zit ih hmuen kai khaeah angzoh boeh.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26Kai loe monghaih tawn ai, anghakhaih doeh ka tawn ai; raihaih hoiah ni ka oh sut boeh, tiah a thuih.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.