Йов 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дупэ ачея, Йов а дескис гура ши а блестемат зиуа ын каре с-а нэскут.
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2А луат кувынтул ши а зис:
2И проговоривши Јов рече:
3„Блестемате сэ фие зиуа ын каре м-ам нэскут ши ноаптя каре а зис: ‘С-а зэмислит ун копил де парте бэрбэтяскэ!’
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4Префакэ-се ын ынтунерик зиуа ачея, сэ ну Се ынгрижяскэ Думнезеу де еа дин чер ши сэ ну май стрэлучяскэ лумина песте еа!
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5С-о куприндэ ынтунерикул ши умбра морций, норь грошь сэ винэ песте еа ши негурь де песте зи с-о ынспэймынте!
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6Ноаптя ачея! С-о акопере ынтунерикул, сэ пярэ дин ан, сэ ну май фие нумэратэ ынтре лунь!
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7Да, стярпэ сэ фие ноаптя ачея, дукэ-се веселия дин еа!
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8Блестематэ сэ фие де чей че блестемэ зилеле, де чей че штиу сэ ынтэрыте левиатанул;
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9сэ се ынтунече стелеле дин амургул ей, ын задар сэ аштепте лумина ши сэ ну май вадэ ӂенеле зорилор зилей!
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10Кэч н-а ынкис пынтечеле каре м-а зэмислит, нич н-а аскунс суферинца динаинтя окилор мей.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11Де че н-ам мурит ын пынтечеле мамей меле? Де че ну мь-ам дат суфлетул ла еширя дин пынтечеле ей?
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12Де че ам гэсит ӂенункь каре сэ мэ примяскэ? Ши цыце каре сэ-мь дя лапте?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
13Акум аш фи кулкат, аш фи лиништит, аш дорми ши м-аш одихни
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14ку ымпэраций ши чей марь де пе пэмынт, каре шь-ау зидит фалниче морминте,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15ку домниторий каре авяу аур ши шь-ау умплут каселе ку арӂинт.
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16Сау н-аш май фи ын вяцэ, аш фи ка о стырпитурэ ынгропатэ, ка ниште копий каре н-ау вэзут лумина!
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17Аколо ну те май некэжеск чей рэй, аколо се одихнеск чей слеиць де путерь.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18Аколо чей пушь ын ланцурь сунт лэсаць тоць ын паче, ну май ауд гласул асуприторулуй;
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19чел май мик ши чел маре сунт тот уна аколо, ши робул скапэ де стэпынул сэу.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20Пентру че дэ Думнезеу луминэ челуй че суферэ ши вяцэ челор амэрыць ла суфлет,
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21каре аштяптэ моартя, ши ну вине, мэкар кэ о дореск май мулт декыт о комоарэ,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22каре н-ар май путя де букурие ши де веселие дакэ ар гэси мормынтул?
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23Пентру че, зик, дэ Ел луминэ омулуй каре ну штие ынкотро сэ мяргэ, пе каре ыл ынгрэдеште Думнезеу дин тоате пэрциле?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24Суспинеле ымь сунт храна де тоате зилеле ши жаля ми се варсэ ка апа.
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25Де че мэ тем, ачея ми се ынтымплэ; де че мь-е фрикэ, де ачея ам парте!
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26Н-ам нич линиште, нич паче, нич одихнэ, ши неказул дэ песте мине.”
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.