Йов 19
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
1А Јов одговори и рече:
2„Пынэ кынд ымь вець ынтриста суфлетул ши мэ вець здроби ку кувынтэриле воастре?
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3Ятэ кэ де зече орь м-аць батжокорит. Ну вэ есте рушине сэ вэ пуртаць аша?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4Дакэ ам пэкэтуит ку адевэрат, нумай еу сунт рэспунзэтор де ачаста.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5Кредець кэ мэ путець луа де сус? Кредець кэ мь-аць доведит кэ сунт виноват?
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6Атунч, сэ штиць кэ Думнезеу мэ урмэреште ши мэ ынвелеште ку лацул Луй.
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7Ятэ, цип де силничие, ши нимень ну рэспунде; чер дрептате, ши дрептате ну есте!
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8Мь-а тэят орьче ешире ши ну пот трече; а рэспындит ынтунерик пе кэрэриле меле.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9М-а деспуят де слава мя, мь-а луат кунуна де пе кап,
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10м-а здробит дин тоате пэрциле ши пер, мь-а смулс нэдеждя ка пе ун копак.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11С-а апринс де мыние ымпотрива мя, С-а пуртат ку мине ка ши ку ун врэжмаш.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12Оштиле Луй ау порнит деодатэ ынаинте, шь-ау кроит друм пынэ ла мине ши ау тэбэрыт ын журул кортулуй меу.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13А депэртат пе фраций мей де ла мине, ши приетений мей с-ау ынстрэинат де мине.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14Руделе меле м-ау пэрэсит, ши чей май де апроапе ай мей м-ау уйтат.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15Касничий мей ши слуӂиле меле мэ привеск ка пе ун стрэин, ын окий лор сунт ун некуноскут.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16Кем пе робул меу, ши ну рэспунде; ыл рог ку гура мя, ши деӂяба.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17Суфларя мя а ажунс несуферитэ невестей меле ши духоаря мя а ажунс несуферитэ фиилор мамей меле.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18Пынэ ши копиий мэ диспрецуеск: дакэ мэ скол, ей мэ окэрэск.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19Ачея ын каре мэ ынкредям мэ урэск, ачея пе каре ый юбям с-ау ынторс ымпотрива мя.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20Оаселе ми се цин де пеле ши де карне; ну мь-а май рэмас декыт пеля де пе динць.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21Фие-вэ милэ, фие-вэ милэ де мине, приетений мей! Кэч мына луй Думнезеу м-а ловит.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22Де че мэ урмэриць ка Думнезеу? Ши ну вэ май сэтураць де карня мя?
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23О! Аш вря ка ворбеле меле сэ фие скрисе, сэ фие скрисе ынтр-о карте;
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24аш вря сэ фие сэпате ку ун прибой де фер ши ку плумб ын стынкэ пе вечие…
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25Дар штиу кэ Рэскумпэрэторул меу есте виу ши кэ Се ва ридика ла урмэ пе пэмынт.
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26Кяр дакэ ми се ва нимичи пеля ши кяр дакэ ну вой май авя карне, вой ведя тотушь пе Думнезеу.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27Ыл вой ведя ши-мь ва фи биневоитор; окий мей Ыл вор ведя, ши ну ай алтуя. Суфлетул меу тынжеште де дорул ачеста ынэунтрул меу.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28Атунч вець зиче: ‘Пентру че-л урмэрям ной?’ Кэч дрептатя причиний меле ва фи куноскутэ.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29Темеци-вэ де сабие, кэч педепселе дате ку сабия сунт грозаве! Ши сэ штиць кэ есте о жудекатэ.”
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.