Йов 4
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Елифаз дин Теман а луат кувынтул ши а зис:
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2„Дакэ вом ындрэзни сэ-ць ворбим, те вей супэра? Дар чине ар путя сэ такэ?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3Де мулте орь ту ай ынвэцат пе алций ши ай ынтэрит мыниле слэбите.
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Кувинтеле тале ау ридикат пе чей че се клэтинау ши ай ынтэрит ӂенункий каре се ындояу.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5Ши акум, кынд есте ворба де тине, ешть слаб! Акум, кынд ешть атинс ту, те тулбурь! Ну есте фрика та де Думнезеу сприжинул тэу?
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6Нэдеждя та ну-й неприхэниря та?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Аду-ць аминте, те рог! Каре невиноват а перит? Каре оамень неприхэниць ау фост нимичиць?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8Дупэ кыте ам вэзут еу, нумай чей че арэ фэрэделеӂя ши сямэнэ нелеӂюиря ый сечерэ роаделе!
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9Ачея пер прин суфларя луй Думнезеу, нимичиць де вынтул мынией Луй.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10Муӂетул леилор ынчетязэ, динций пуилор де лей сунт здробиць!
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11Леул бэтрын пере дин липсэ де прадэ ши пуий леоайчей се рисипеск.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12Ун кувынт с-а фуришат пынэ ла мине, ши урекя мя й-а принс сунетеле ушоаре.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13Ын клипа кынд веденииле де ноапте фрэмынтэ гындул, кынд оамений сунт куфундаць ынтр-ун сомн адынк,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14м-а апукат гроаза ши спайма, ши тоате оаселе мь-ау тремурат.
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15Ун дух а трекут пе лынгэ мине… Тот пэрул ми с-а збырлит ка аричул…
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16Ун кип ку о ынфэцишаре некуноскутэ ера ынаинтя окилор мей. Ши ам аузит ун глас каре шоптя ынчетишор:
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17‘Фи-ва омул фэрэ винэ ынаинтя луй Думнезеу? Фи-ва ел курат ынаинтя Челуй че л-а фэкут?’
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18Дакэ н-аре ынкредере Думнезеу нич ын служиторий Сэй, дакэ гэсеште Ел грешель кяр ла ынӂерий Сэй,
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19ку кыт май мулт ла чей че локуеск ын касе де лут, каре ышь траг обыршия дин цэрынэ ши пот фи здробиць ка ун верме!
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20Де диминяцэ пынэ сяра сунт здробиць, пер пентру тотдяуна ши нимень ну цине сяма де ей.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21Ли се тае фирул веций, мор ши тот н-ау кэпэтат ынцелепчуня!
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.