Job 4
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y RESPONDIÓ Eliphaz el Temanita, y dijo:
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2Si probáremos á hablarte, serte ha molesto; mas ¿quién podrá detener las palabras?
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3He aquí, tú enseñabas á muchos, y las manos flacas corroborabas;
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4Al que vacilaba, enderezaban tus palabras, y esforzabas las rodillas que decaían.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5Mas ahora que el mal sobre ti ha venido, te es duro; y cuando ha llegado hasta ti, te turbas.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6¿Es este tu temor, tu confianza, tu esperanza, y la perfección de tus caminos?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7Recapacita ahora, ¿quién que fuera inocente se perdiera? y ¿en dónde los rectos fueron cortados?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8Como yo he visto, los que aran iniquidad y siembran injuria, la siegan.
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9Perecen por el aliento de Dios, y por el espíritu de su furor son consumidos.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10El bramido del león, y la voz del león, y los dientes de los leoncillos son quebrantados.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11El león viejo perece por falta de presa, y los hijos del león son esparcidos.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12El negocio también me era á mí oculto; mas mi oído ha percibido algo de ello.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13En imaginaciones de visiones nocturnas, cuando el sueño cae sobre los hombres,
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14Sobrevínome un espanto y un temblor, que estremeció todos mis huesos:
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15Y un espíritu pasó por delante de mí, que hizo se erizara el pelo de mi carne.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16Paróse un fantasma delante de mis ojos, cuyo rostro yo no conocí, y quedo, oí que decía:
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17¿Si será el hombre más justo que Dios? ¿si será el varón más limpio que el que lo hizo?
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18He aquí que en sus siervos no confía, y notó necedad en sus ángeles;
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19¡Cuánto más en los que habitan en casas de lodo, cuyo fundamento está en el polvo, y que serán quebrantados de la polilla!
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20De la mañana á la tarde son quebrantados, y se pierden para siempre, sin haber quien lo considere.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21¿Su hermosura, no se pierde con ellos mismos? Mueren, y sin sabiduría.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.