Job 17

Reina-Valera 1909

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1MI ALIENTO está corrompido, acórtanse mis días, y me está aparejado el sepulcro.

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2No hay conmigo sino escarnecedores, en cuya acrimonia se detienen mis ojos.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3Pon ahora, dame fianza para litigar contigo: ¿quién tocará ahora mi mano?

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4Porque á éstos has tú escondido su corazón de inteligencia: por tanto, no los ensalzarás.

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5El que denuncia lisonjas á sus prójimos, los ojos de sus hijos desfallezcan.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

6El me ha puesto por parábola de pueblos, y delante de ellos he sido como tamboril.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7Y mis ojos se oscurecieron de desabrimiento, y mis pensamientos todos son como sombra.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

8Los rectos se maravillarán de esto, y el inocente se levantará contra el hipócrita.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

9No obstante, proseguirá el justo su camino, y el limpio de manos aumentará la fuerza.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10Mas volved todos vosotros, y venid ahora, que no hallaré entre vosotros sabio.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11Pasáronse mis días, fueron arrancados mis pensamientos, los designios de mi corazón.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12Pusieron la noche por día, y la luz se acorta delante de las tinieblas.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

13Si yo espero, el sepulcro es mi casa: haré mi cama en las tinieblas.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

14A la huesa tengo dicho: Mi padre eres tú; á los gusanos: Mi madre y mi hermana.

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15¿Dónde pues estará ahora mi esperanza? y mi esperanza ¿quién la verá?

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

16A los rincones de la huesa descenderán, y juntamente descansarán en el polvo.

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.