Job 17

Louis Segond 1910

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Mon souffle se perd, Mes jours s’éteignent, Le sépulcre m’attend.

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2Je suis environné de moqueurs, Et mon œil doit contempler leurs insultes.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3Sois auprès de toi-même ma caution; Autrement, qui répondrait pour moi?

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4Car tu as fermé leur cœur à l’intelligence; Aussi ne les laisseras-tu pas triompher.

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5On invite ses amis au partage du butin, Et l’on a des enfants dont les yeux se consument.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

6Il m’a rendu la fable des peuples, Et ma personne est un objet de mépris.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7Mon œil est obscurci par la douleur; Tous mes membres sont comme une ombre.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

8Les hommes droits en sont stupéfaits, Et l’innocent se soulève contre l’impie.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

9Le juste néanmoins demeure ferme dans sa voie, Celui qui a les mains pures se fortifie de plus en plus.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10Mais vous tous, revenez à vos mêmes discours, Et je ne trouverai pas un sage parmi vous.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11Quoi! Mes jours sont passés, mes projets sont anéantis, Les projets qui remplissaient mon cœur…

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12Et ils prétendent que la nuit c’est le jour, Que la lumière est proche quand les ténèbres sont là!

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

13C’est le séjour des morts que j’attends pour demeure, C’est dans les ténèbres que je dresserai ma couche;

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

14Je crie à la fosse: Tu es mon père! Et aux vers: Vous êtes ma mère et ma sœur!

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15Mon espérance, où donc est-elle? Mon espérance, qui peut la voir?

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

16Elle descendra vers les portes du séjour des morts, Quand nous irons ensemble reposer dans la poussière.

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.