Job 15
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Éliphaz de Théman prit la parole et dit:
1А Елифас Теманац одговори и рече:
2Le sage répond-il par un vain savoir? Se gonfle-t-il la poitrine du vent d’orient?
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3Est-ce par d’inutiles propos qu’il se défend? Est-ce par des discours qui ne servent à rien?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4Toi, tu détruis même la crainte de Dieu, Tu anéantis tout mouvement de piété devant Dieu.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5Ton iniquité dirige ta bouche, Et tu prends le langage des hommes rusés.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6Ce n’est pas moi, c’est ta bouche qui te condamne. Ce sont tes lèvres qui déposent contre toi.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7Es-tu né le premier des hommes? As-tu été enfanté avant les collines?
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8As-tu reçu les confidences de Dieu? As-tu dérobé la sagesse à ton profit?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9Que sais-tu que nous ne sachions pas? Quelle connaissance as-tu que nous n’ayons pas?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10Il y a parmi nous des cheveux blancs, des vieillards, Plus riches de jours que ton père.
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11Tiens-tu pour peu de chose les consolations de Dieu, Et les paroles qui doucement se font entendre à toi?…
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12Où ton cœur t’entraîne-t-il, Et que signifie ce roulement de tes yeux?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13Quoi! C’est contre Dieu que tu tournes ta colère Et que ta bouche exhale de pareils discours!
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14Qu’est-ce que l’homme, pour qu’il soit pur? Celui qui est né de la femme peut-il être juste?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15Si Dieu n’a pas confiance en ses saints, Si les cieux ne sont pas purs devant lui,
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16Combien moins l’être abominable et pervers, L’homme qui boit l’iniquité comme l’eau!
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17Je vais te parler, écoute-moi! Je raconterai ce que j’ai vu,
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18Ce que les sages ont fait connaître, Ce qu’ils ont révélé, l’ayant appris de leurs pères.
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19A eux seuls appartenait le pays, Et parmi eux nul étranger n’était encore venu.
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20Le méchant passe dans l’angoisse tous les jours de sa vie, Toutes les années qui sont le partage de l’impie.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21La voix de la terreur retentit à ses oreilles; Au sein de la paix, le dévastateur va fondre sur lui;
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22Il n’espère pas échapper aux ténèbres, Il voit l’épée qui le menace;
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23Il court çà et là pour chercher du pain, Il sait que le jour des ténèbres l’attend.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24La détresse et l’angoisse l’épouvantent, Elles l’assaillent comme un roi prêt à combattre;
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25Car il a levé la main contre Dieu, Il a bravé le Tout-Puissant,
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26Il a eu l’audace de courir à lui Sous le dos épais de ses boucliers.
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27Il avait le visage couvert de graisse, Les flancs chargés d’embonpoint;
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28Et il habite des villes détruites, Des maisons abandonnées, Sur le point de tomber en ruines.
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29Il ne s’enrichira plus, sa fortune ne se relèvera pas, Sa prospérité ne s’étendra plus sur la terre.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30Il ne pourra se dérober aux ténèbres, La flamme consumera ses rejetons, Et Dieu le fera périr par le souffle de sa bouche.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31S’il a confiance dans le mal, il se trompe, Car le mal sera sa récompense.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32Elle arrivera avant le terme de ses jours, Et son rameau ne verdira plus.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33Il sera comme une vigne dépouillée de ses fruits encore verts, Comme un olivier dont on a fait tomber les fleurs.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34La maison de l’impie deviendra stérile, Et le feu dévorera la tente de l’homme corrompu.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35Il conçoit le mal et il enfante le mal, Il mûrit dans son sein des fruits qui le trompent.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.