Job 6
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job prit la parole et dit:
1А Јов одговори и рече:
2Oh! S’il était possible de peser ma douleur, Et si toutes mes calamités étaient sur la balance,
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Elles seraient plus pesantes que le sable de la mer; Voilà pourquoi mes paroles vont jusqu’à la folie!
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Car les flèches du Tout-Puissant m’ont percé, Et mon âme en suce le venin; Les terreurs de Dieu se rangent en bataille contre moi.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5L’âne sauvage crie-t-il auprès de l’herbe tendre? Le bœuf mugit-il auprès de son fourrage?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Peut-on manger ce qui est fade et sans sel? Y a-t-il de la saveur dans le blanc d’un œuf?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Ce que je voudrais ne pas toucher, C’est là ma nourriture, si dégoûtante soit-elle!
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8Puisse mon vœu s’accomplir, Et Dieu veuille réaliser mon espérance!
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9Qu’il plaise à Dieu de m’écraser, Qu’il étende sa main et qu’il m’achève!
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Il me restera du moins une consolation, Une joie dans les maux dont il m’accable: Jamais je n’ai transgressé les ordres du Saint.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Pourquoi espérer quand je n’ai plus de force? Pourquoi attendre quand ma fin est certaine?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Ma force est-elle une force de pierre? Mon corps est-il d’airain?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Ne suis-je pas sans ressource, Et le salut n’est-il pas loin de moi?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Celui qui souffre a droit à la compassion de son ami, Même quand il abandonnerait la crainte du Tout-Puissant.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Mes frères sont perfides comme un torrent, Comme le lit des torrents qui disparaissent.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Les glaçons en troublent le cours, La neige s’y précipite;
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17Viennent les chaleurs, et ils tarissent, Les feux du soleil, et leur lit demeure à sec.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Les caravanes se détournent de leur chemin, S’enfoncent dans le désert, et périssent.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19Les caravanes de Théma fixent le regard, Les voyageurs de Séba sont pleins d’espoir;
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20Ils sont honteux d’avoir eu confiance, Ils restent confondus quand ils arrivent.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Ainsi, vous êtes comme si vous n’existiez pas; Vous voyez mon angoisse, et vous en avez horreur!
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Vous ai-je dit: Donnez-moi quelque chose, Faites en ma faveur des présents avec vos biens,
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23Délivrez-moi de la main de l’ennemi, Rachetez-moi de la main des méchants?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Instruisez-moi, et je me tairai; Faites-moi comprendre en quoi j’ai péché.
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Que les paroles vraies sont persuasives! Mais que prouvent vos remontrances?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Voulez-vous donc blâmer ce que j’ai dit, Et ne voir que du vent dans les discours d’un désespéré?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Vous accablez un orphelin, Vous persécutez votre ami.
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28Regardez-moi, je vous prie! Vous mentirais-je en face?
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Revenez, ne soyez pas injustes; Revenez, et reconnaissez mon innocence.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Y a-t-il de l’iniquité sur ma langue, Et ma bouche ne discerne-t-elle pas le mal?
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.