Job 41
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nul n’est assez hardi pour l’exciter; Qui donc me résisterait en face?
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
2De qui suis-je le débiteur? Je le paierai. Sous le ciel tout m’appartient.
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
3Je veux encore parler de ses membres, Et de sa force, et de la beauté de sa structure.
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
4Qui soulèvera son vêtement? Qui pénétrera entre ses mâchoires?
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
5Qui ouvrira les portes de sa gueule? Autour de ses dents habite la terreur.
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
6Ses magnifiques et puissants boucliers Sont unis ensemble comme par un sceau;
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
7Ils se serrent l’un contre l’autre, Et l’air ne passerait pas entre eux;
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
8Ce sont des frères qui s’embrassent, Se saisissent, demeurent inséparables.
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
9Ses éternuements font briller la lumière; Ses yeux sont comme les paupières de l’aurore.
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
10Des flammes jaillissent de sa bouche, Des étincelles de feu s’en échappent.
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
11Une fumée sort de ses narines, Comme d’un vase qui bout, d’une chaudière ardente.
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
12Son souffle allume les charbons, Sa gueule lance la flamme.
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
13La force a son cou pour demeure, Et l’effroi bondit au-devant de lui.
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
14Ses parties charnues tiennent ensemble, Fondues sur lui, inébranlables.
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
15Son cœur est dur comme la pierre, Dur comme la meule inférieure.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
16Quand il se lève, les plus vaillants ont peur, Et l’épouvante les fait fuir.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
17C’est en vain qu’on l’attaque avec l’épée; La lance, le javelot, la cuirasse, ne servent à rien.
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
18Il regarde le fer comme de la paille, L’airain comme du bois pourri.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
19La flèche ne le met pas en fuite, Les pierres de la fronde sont pour lui du chaume.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
20Il ne voit dans la massue qu’un brin de paille, Il rit au sifflement des dards.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
21Sous son ventre sont des pointes aiguës: On dirait une herse qu’il étend sur le limon.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
22Il fait bouillir le fond de la mer comme une chaudière, Il l’agite comme un vase rempli de parfums.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
23Il laisse après lui un sentier lumineux; L’abîme prend la chevelure d’un vieillard.
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
24Sur la terre nul n’est son maître; Il a été créé pour ne rien craindre.
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
25Il regarde avec dédain tout ce qui est élevé, Il est le roi des plus fiers animaux.
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.