Книга Иова 41
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Надежда тщетна: не упадешь ли от одного взгляда его?
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
2Нет столь отважного, который осмелился бы потревожить его; кто же может устоять перед Моим лицом?
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
3Кто предварил Меня, чтобы Мне воздавать ему? под всем небом все Мое.
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
4Не умолчу о членах его, о силе и красивой соразмерности их.
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
5Кто может открыть верх одежды его, кто подойдет к двойным челюстям его?
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
6Кто может отворить двери лица его? круг зубов его - ужас;
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
7крепкие щиты его - великолепие; они скреплены как бы твердою печатью;
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
8один к другому прикасается близко, так что и воздух не проходит между ними;
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
9один с другим лежат плотно, сцепились и не раздвигаются.
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
10От его чихания показывается свет; глаза у него как ресницы зари;
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
11из пасти его выходят пламенники, выскакивают огненные искры;
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
12из ноздрей его выходит дым, как из кипящего горшка или котла.
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
13Дыхание его раскаляет угли, и из пасти его выходит пламя.
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
14На шее его обитает сила, и перед ним бежит ужас.
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
15Мясистые части тела его сплочены между собою твердо, не дрогнут.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
16Сердце его твердо, как камень, и жестко, как нижний жернов.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
17Когда он поднимается, силачи в страхе, совсем теряются от ужаса.
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
18Меч, коснувшийся его, не устоит, ни копье, ни дротик, ни латы.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
19Железо он считает за солому, медь - за гнилое дерево.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
20Дочь лука не обратит его в бегство; пращные камни обращаются для него в плеву.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
21Булава считается у него за соломину; свисту дротика он смеется.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
22Под ним острые камни, и он на острых камнях лежит в грязи.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
23Он кипятит пучину, как котел, и море претворяет в кипящую мазь;
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
24оставляет за собою светящуюся стезю; бездна кажется сединою.
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
25Нет на земле подобного ему; он сотворен бесстрашным;
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
26на все высокое смотрит смело; он царь над всеми сынами гордости.
no verse 26 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.