Книга Иова 10
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Опротивела душе моей жизнь моя; предамся печали моей; буду говорить в горести души моей.
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2Скажу Богу: не обвиняй меня; объяви мне, за что Ты со мною борешься?
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3Хорошо ли для Тебя, что Ты угнетаешь, что презираешь дело рук Твоих, а на совет нечестивых посылаешь свет?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4Разве у Тебя плотские очи, и Ты смотришь, как смотрит человек?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5Разве дни Твои, как дни человека, или лета Твои, как дни мужа,
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6что Ты ищешь порока во мне и допытываешься греха во мне,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7хотя знаешь, что я не беззаконник, и что некому избавить меня от руки Твоей?
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8Твои руки трудились надо мною и образовали всего меня кругом,- и Ты губишь меня?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Вспомни, что Ты, как глину, обделал меня, и в прах обращаешь меня?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10Не Ты ли вылил меня, как молоко, и, как творог, сгустил меня,
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11кожею и плотью одел меня, костями и жилами скрепил меня,
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12жизнь и милость даровал мне, и попечение Твое хранило дух мой?
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13Но и то скрывал Ты в сердце Своем,- знаю, что это было у Тебя,
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14что если я согрешу, Ты заметишь и не оставишь греха моего без наказания.
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15Если я виновен, горе мне! если и прав, то не осмелюсь поднять головы моей. Я пресыщен унижением; взгляни на бедствие мое:
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16оно увеличивается. Ты гонишься за мною, как лев, и снова нападаешь на меня и чудным являешься во мне.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17Выводишь новых свидетелей Твоих против меня; усиливаешь гнев Твой на меня; и беды, одни за другими, ополчаются против меня.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18И зачем Ты вывел меня из чрева? пусть бы я умер, когда еще ничей глаз не видел меня;
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19пусть бы я, как небывший, из чрева перенесен был во гроб!
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20Не малы ли дни мои? Оставь, отступи от меня, чтобы я немного ободрился,
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21прежде нежели отойду,- и уже не возвращусь,- в страну тьмы и тени смертной,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22в страну мрака, каков есть мрак тени смертной, где нет устройства, где темно, как самая тьма.
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.