约伯记 10
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我厌烦我的性命， 必由着自己述说我的哀情； 因心里苦恼，我要说话，
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2对 神说：不要定我有罪， 要指示我，你为何与我争辩？
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3你手所造的， 你又欺压，又藐视， 却光照恶人的计谋。 这事你以为美吗？
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4你的眼岂是肉眼？ 你查看岂像人查看吗？
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5你的日子岂像人的日子， 你的年岁岂像人的年岁，
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6就追问我的罪孽， 寻察我的罪过吗？
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7其实，你知道我没有罪恶， 并没有能救 我 脱离你手的。
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8你的手创造我，造就我的四肢百体， 你还要毁灭我。
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9求你记念—制造我如抟泥一般， 你还要使我归于尘土吗？
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10你不是倒出我来好像奶， 使我凝结如同奶饼吗？
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11你以皮和肉为衣给我穿上， 用骨与筋把我全体联络。
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12你将生命和慈爱赐给我； 你也眷顾保全我的心灵。
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13然而，你 待我的 这些事早已藏在你心里； 我知道你久有此意。
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14我若犯罪，你就察看我， 并不赦免我的罪孽。
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15我若行恶，便有了祸； 我若为义，也不敢抬头， 正是满心羞愧， 眼见我的苦情。
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16我若昂首自得，你就追捕我如狮子， 又在我身上显出奇能。
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17你重立见证攻击我， 向我加增恼怒， 如军兵更换着攻击我。
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18你为何使我出母胎呢？ 不如我当时气绝，无人得见我；
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19这样，就如没有我一般， 一出母胎就被送入坟墓。
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20我的日子不是甚少吗？ 求你停手宽容我， 叫我在往而不返之先— 就是往黑暗和死荫之地以先— 可以稍得畅快。
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
no verse 21 in this text
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22那地甚是幽暗，是死荫混沌 之地 ； 那里的光好像幽暗。
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.