约伯记 27
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1约伯 接着说：
1И Јов настави беседу своју и рече:
2神夺去我的理，全能者使我心中愁苦。 我指着永生的 神起誓：
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3我的生命尚在我里面； 神所赐呼吸之气仍在我的鼻孔内。
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4我的嘴决不说非义之言； 我的舌也不说诡诈之语。
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5我断不以你们为是； 我至死必不以自己为不正！
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6我持定我的义，必不放松； 在世的日子，我心必不责备我。
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7愿我的仇敌如恶人一样； 愿那起来攻击我的，如不义之人一般。
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8不敬虔的人虽然得利， 神夺取其命的时候还有什么指望呢？
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9患难临到他， 神岂能听他的呼求？
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10他岂以全能者为乐， 随时求告 神呢？
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11神的作为，我要指教你们； 全能者所行的，我也不隐瞒。
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12你们自己也都见过， 为何全然变为虚妄呢？
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13神为恶人所定的分， 强暴人从全能者所得的报乃是这样：
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14倘或他的儿女增多，还是被刀所杀； 他的子孙必不得饱食。
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15他所遗留的人必死而埋葬； 他的寡妇也不哀哭。
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16他虽积蓄银子如尘沙， 预备衣服如泥土；
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17他只管预备，义人却要穿上； 他的银子，无辜的人要分取。
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18他建造房屋如虫做窝， 又如守望者所搭的棚。
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19他虽富足躺卧，却不得收殓， 转眼之间就不在了。
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20惊恐如波涛将他追上； 暴风在夜间将他刮去。
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21东风把他飘去， 又刮他离开本处。
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22神要向他射箭，并不留情； 他恨不得逃脱 神的手。
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23人要向他拍掌， 并要发叱声，使他离开本处。
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.