Job 27
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1-
1И Јов настави беседу своју и рече:
2Zo waar God leeft, die mij gerechtigheid weigert, De Almachtige, die mijn leven verbittert:
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3Zolang er nog een zucht in mij is, En Gods adem in mijn neus
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4Zullen mijn lippen geen valsheid spreken, En zint mijn tong geen bedrog!
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5Ik denk er niet aan, u gelijk te geven, Tot mijn laatste snik houd ik mijn onschuld vol;
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6Ik houd vast aan mijn vroomheid, en geef ze niet op, Mijn hart schaamt zich over geen van mijn dagen!
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7Moge het mijn vijand vergaan als den boze, Mijn hater als den goddeloze!
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8Wat hoopt de boze, als hij bidt, Als hij zijn ziel tot de Godheid verheft?
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9Zal God zijn schreien horen, Wanneer de rampspoed hem treft;
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10Kan hij zich in den Almachtige verlustigen, Ten allen tijde roepen tot God?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11Daarna nam Sofar van Naäma het woord, en sprak: Ik zal u Gods werken leren kennen, De plannen van den Almachtige u niet verzwijgen:
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12Zie, gij hebt het allen zelf aanschouwd: Waarom zo’n ijdele raad gegeven?
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13Dit is, naar Gods bestel, het lot van den boze, Het deel der tyrannen, door den Almachtige hun toegewezen.
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14Krijgt hij veel zonen, ze zijn bestemd voor het zwaard, En zijn kroost lijdt gebrek;
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15Die hem overblijven, worden door de pest ten grave gesleept, En zijn weduwen bedrijven geen rouw.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16Al hoopt hij zilver op als stof, En stapelt kleren op als slijk,
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17Hij stapelt ze op, maar de vrome bekleedt er zich mee, En de onschuldige erft zijn geld.
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18Hij trekt zijn woning op als een spin, Aan de hut gelijk, die wachters bouwen;
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19Rijk legt hij zich neer: het is de laatste maal, Hij opent zijn ogen: hij is er niet meer.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20Verschrikkingen grijpen hem aan overdag, En ‘s nachts sleurt een stormwind hem weg;
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21De oostenwind neemt hem op: daar gaat hij heen, Hij vaagt hem weg van zijn plaats.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22Zonder erbarmen slingert God zijn pijlen op hem af, Zodat hij voor zijn slagen moet vluchten;
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23Men klapt over hem in de handen, En fluit hem uit zijn woonplaats na.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.