Job 39
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Kent gij de tijd, waarop de gemzen springen, Neemt gij het jongen der hinden waar;
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Telt gij de maanden van haar dracht, Bepaalt gij de dag, dat zij werpen?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3Ze krommen zich, drijven haar jongen uit, En haar weeën zijn heen;
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Haar jongen worden sterk, groeien op in de steppe, Lopen weg, en keren niet tot haar terug!
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Wie heeft den woudezel in vrijheid gelaten, Wie dien wilde de boeien geslaakt,
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6Hem, wien Ik de woestijn tot woning gaf, De zilte steppe tot verblijf;
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7Die spot met het lawaai van de stad, Die zich niet stoort aan het razen der drijvers;
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8Die de bergen als zijn weide doorsnuffelt, En naar al wat groen is, neust.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9Wil de woudos ù dienen, Aan ùw krib overnachten;
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Slaat gij een touw om zijn nek, Egt hij de voren achter ú?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Vertrouwt ge op hem om zijn geweldige kracht, Laat ge aan hem uw arbeid over;
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Rekent ge op hem, om uw oogst te gaan halen, En uw graan op uw dorsvloer te brengen?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13Vrolijk klapwiekt de struis, De moeder van kostbare veren en pennen,
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14Maar die haar eieren stopt in de grond, En ze uitbroeien laat op het zand.
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15Ze vergeet, dat een voet ze vertrappen kan, Dat de wilde beesten ze kunnen verpletteren;
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16Ze is hard voor haar jongen, alsof het de hare niet zijn, Het deert haar niet, al is haar moeite vergeefs:
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Want God heeft haar de wijsheid onthouden, Geen verstand haar geschonken.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18Toch rent ze weg, zodra de boogschutters komen, En spot met het paard en zijn ruiter!
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Geeft gij het paard zijn heldenmoed, Hebt gij zijn nek met kracht bekleed;
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Laat gij als een sprinkhaan het springen, Laat gij het hinniken, geweldig en fier?
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21Het draaft door het dal, het juicht in zijn kracht, En stormt op de wapenen aan;
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22Het spot met angst, wordt nimmer vervaard, En deinst niet terug voor het zwaard.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23Boven op zijn rug rammelt de koker met pijlen, Bliksemt de lans en de speer;
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24Ongeduldig, onstuimig verslindt het de bodem, Niet meer te temmen, als de bazuinen weerschallen.
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25Bij iedere trompetstoot roept het: Hoera! Van verre reeds snuift het de strijd, De donderende stem van de leiders, Het schreeuwen der krijgers!
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Stijgt de sperwer op door uw beleid, En slaat hij zijn vleugels uit naar het zuiden?
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Neemt op uw bevel de gier zijn vlucht, En bouwt hij zijn nest in de hoogte?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28Hij woont en nestelt op rotsen, Op steile en ontoegankelijke klippen;
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29Van daar beloert hij zijn prooi, Uit de verte spieden zijn ogen.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Zijn jongen slurpen bloed, Waar lijken liggen, hij is er terstond!
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
no verse 31 in this text
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
no verse 32 in this text
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
no verse 33 in this text
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
no verse 34 in this text
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
no verse 35 in this text
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 36 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 37 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 38 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.