Job 13
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Zie, dit alles heb ik met eigen ogen aanschouwd, Mijn oor heeft het gehoord en verstaan.
1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2Wat gij weet, weet ik even goed: Ik doe niet onder voor u.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3Daarom wil ik tot den Almachtige spreken, Mijn zaak bepleiten voor God!
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4Want gij zijt leugensmeden, En kwakzalvers allemaal!
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5Als gij er nu maar het zwijgen toe deedt, Rekende men het u als wijsheid aan.
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6Luistert dus liever naar mijn pleit, En geeft acht op het pleidooi mijner lippen.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7Moogt gij leugens spreken, om God te believen, Ter wille van Hem onwaarheid zeggen;
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8Moogt gij partijdig voor Hem zijn, Wanneer gij voor God denkt te pleiten?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9Loopt dit goed voor u af, wanneer Hij u in verhoor neemt; Of denkt gij Hem te bedriegen, zoals men mensen bedriegt?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10Ten zwaarste zal Hij u straffen, Zo gij partijdig zijt in het geniep.
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11Zal zijn Majesteit u dan niet ontstellen, Zijn verschrikkingen u niet overvallen?
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12Want uw uitspraken zijn spreuken van as, Uw betogen, betogen van leem!
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13Zwijgt derhalve, en laat mij spreken; Laat er van komen wat wil!
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14Ik pak mijn vlees tussen mijn tanden, En neem mijn leven in mijn hand.
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15Wil Hij me doden, ik wacht Hem af; Maar ik verdedig mijn wandel voor Hem!
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16Dit zal reeds een triomf voor mij zijn; Want de boze durft niet eens voor zijn aanschijn treden!
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17Luistert dus goed naar mijn woord, Leent het oor aan mijn rede.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18Zie, ik heb mijn pleit gereed, Ik ben mij bewust van mijn recht!
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19Wie brengt er iets tegen mij in? Ik zou aanstonds zwijgen en sterven.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20Twee dingen moet Gij mij echter besparen, Dan verschuil ik mij niet voor uw aanschijn:
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21Neem uw hand van mij weg, En verbijster mij niet door uw verschrikking.
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22Daag mij dus uit, en ik zal antwoorden; Of laat mij spreken, en antwoord Gij:
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23Hoeveel fouten en zonden heb ik bedreven, Noem mij mijn misdaden en zonden op!
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24Waarom verbergt Gij uw aanschijn, En beschouwt Gij mij als uw vijand?
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25Wilt gij een weggewaaid blad nog verschrikken, Een verdorde halm nog vervolgen:
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26Dat Gij zo’n bitter lot mij bestemt, En de fouten wreekt van mijn jeugd;
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27Mijn voeten steekt in een blok, al mijn gangen bewaakt, En mijn voetzolen bespiedt?
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28-
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.