Job 13
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Lo, mine eye hath seen all this, mine ear hath heard and understood it.
1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2What ye know, do I know also; I am not inferior unto you.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3Notwithstanding I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4But ye are plasterers of lies, ye are all physicians of no value.
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5Oh that ye would altogether hold your peace! and it would be your wisdom.
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7Will ye speak unrighteously for God, and talk deceitfully for Him?
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8Will ye show Him favour? Will ye contend for God?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9Would it be good that He should search you out? Or as one mocketh a man, will ye mock Him?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10He will surely reprove you, if ye do secretly show favour.
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11Shall not His majesty terrify you, and His dread fall upon you?
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12Your memorials shall be like unto ashes, your eminences to eminences of clay.
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what will.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14Wherefore? I will take my flesh in my teeth, and put my life in my hand.
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15Though He slay me, yet will I trust in Him; but I will argue my ways before Him.
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16This also shall be my salvation, that a hypocrite cannot come before Him.
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17Hear diligently my speech, and let my declaration be in your ears.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18Behold now, I have ordered my cause; I know that I shall be justified.
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19Who is he that will contend with me? For then would I hold my peace and die.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20Only do not two things unto me, then will I not hide myself from Thee:
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21Withdraw Thy hand far from me; and let not Thy terror make me afraid.
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22Then call Thou, and I will answer; or let me speak, and answer Thou me.
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23How many are mine iniquities and sins? Make me to know my transgression and my sin.
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24Wherefore hidest Thou Thy face, and holdest me for Thine enemy?
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25Wilt Thou harass a driven leaf? And wilt Thou pursue the dry stubble?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26That Thou shouldest write bitter things against me, and make me to inherit the iniquities of my youth.
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27Thou puttest my feet also in the stocks, and lookest narrowly unto all my paths; Thou drawest Thee a line about the soles of my feet;
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28Though I am like a wine-skin that consumeth, like a garment that is moth-eaten.
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.