Job 39
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Knowest thou the time when the wild goats of the rock bring forth? Or canst thou mark when the hinds do calve?
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Canst thou number the months that they fulfil? Or knowest thou the time when they bring forth?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3They bow themselves, they bring forth their young, they cast out their fruit.
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Their young ones wax strong, they grow up in the open field; they go forth, and return not again.
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Who hath sent out the wild ass free? Or who hath loosed the bands of the wild ass?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6Whose house I have made the wilderness, and the salt land his dwelling-place.
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7He scorneth the tumult of the city, neither heareth he the shoutings of the driver.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8The range of the mountains is his pasture, and he searcheth after every green thing.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9Will the wild-ox be willing to serve thee? Or will he abide by thy crib?
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Canst thou bind the wild-ox with his band in the furrow? Or will he harrow the valleys after thee?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Wilt thou trust him, because his strength is great? Or wilt thou leave thy labour to him?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Wilt thou rely on him, that he will bring home thy seed, and gather the corn of thy threshing-floor?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13The wing of the ostrich beateth joyously; but are her pinions and feathers the kindly stork's?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14For she leaveth her eggs on the earth, and warmeth them in dust,
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15And forgetteth that the foot may crush them, or that the wild beast may trample them.
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16She is hardened against her young ones, as if they were not hers; though her labour be in vain, she is without fear;
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Because God hath deprived her of wisdom, neither hath He imparted to her understanding.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18When the time cometh, she raiseth her wings on high, and scorneth the horse and his rider.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Hast thou given the horse his strength? Hast thou clothed his neck with fierceness?
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Hast thou made him to leap as a locust? The glory of his snorting is terrible.
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21He paweth in the valley, and rejoiceth in his strength; he goeth out to meet the clash of arms.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22He mocketh at fear, and is not affrighted; neither turneth he back from the sword.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23The quiver rattleth upon him, the glittering spear and the javelin.
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24He swalloweth the ground with storm and rage; neither believeth he that it is the voice of the horn.
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25As oft as he heareth the horn he saith: 'Ha, ha!' and he smelleth the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Doth the hawk soar by thy wisdom, and stretch her wings toward the south?
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Doth the vulture mount up at thy command, and make her nest on high?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28She dwelleth and abideth on the rock, upon the crag of the rock, and the stronghold.
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29From thence she spieth out the prey; her eyes behold it afar off.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Her young ones also suck up blood; and where the slain are, there is she.
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
no verse 31 in this text
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
no verse 32 in this text
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
no verse 33 in this text
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
no verse 34 in this text
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
no verse 35 in this text
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 36 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 37 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 38 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.