Job 30
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1But now they that are younger than I have me in derision, whose fathers I disdained to set with the dogs of my flock.
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2Yea, the strength of their hands, whereto should it profit me? men in whom ripe age is perished.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3They are gaunt with want and famine; they gnaw the dry ground, in the gloom of wasteness and desolation.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4They pluck salt-wort with wormwood; and the roots of the broom are their food.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5They are driven forth from the midst of men; they cry after them as after a thief.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6In the clefts of the valleys must they dwell, in holes of the earth and of the rocks.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7Among the bushes they bray; under the nettles they are gathered together.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8They are children of churls, yea, children of ignoble men; they were scourged out of the land.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9And now I am become their song, yea, I am a byword unto them.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10They abhor me, they flee far from me, and spare not to spit in my face.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11For He hath loosed my cord, and afflicted me, and they have cast off the bridle before me.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12Upon my right hand rise the brood; they entangle my feet, and they cast up against me their ways of destruction.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13They break up my path, they further my calamity, even men that have no helper.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14As through a wide breach they come; in the midst of the ruin they roll themselves upon me.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15Terrors are turned upon me, they chase mine honour as the wind; and my welfare is passed away as a cloud.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16And now my soul is poured out within me; days of affliction have taken hold upon me.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17In the night my bones are pierced, and fall from me, and my sinews take no rest.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18By the great force of my disease is my garment disfigured; it bindeth me about as the collar of my coat.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19He hath cast me into the mire, and I am become like dust and ashes.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20I cry unto Thee, and Thou dost not answer me; I stand up, and Thou lookest at me.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21Thou art turned to be cruel to me; with the might of Thy hand Thou hatest me.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22Thou liftest me up to the wind, Thou causest me to ride upon it; and Thou dissolvest my substance.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23For I know that Thou wilt bring me to death, and to the house appointed for all living.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24Surely none shall put forth his hand to a ruinous heap, neither because of these things shall help come in one's calamity,
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25If I have not wept for him that was in trouble, and if my soul grieved not for the needy.
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26Yet, when I looked for good, there came evil; and when I waited for light, there came darkness.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27Mine inwards boil, and rest not; days of affliction are come upon me.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28I go mourning without the sun; I stand up in the assembly, and cry for help.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29I am become a brother to jackals, and a companion to ostriches.
29Брат постах змајевима и друг совама.
30My skin is black, and falleth from me, and my bones are burned with heat.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31Therefore is my harp turned to mourning, and my pipe into the voice of them that weep.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.