욥기 30
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)Translation
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1그러나 이제는 나보다 젊은 자들이 나를 기롱하는구나 그들의 아비들은 나의 보기에 나의 양떼 지키는 개 중에도 둘만하지 못한 자니라
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2그들은 장년의 기력이 쇠한 자니 그 손의 힘이 내게 무엇이 유익하랴
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3그들은 곧 궁핍과 기근으로 파리하매 캄캄하고 거친 들에서 마른 흙을 씹으며
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4떨기나무 가운데서 짠 나물도 꺾으며 대싸리 뿌리로 식물을 삼느니라
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5무리는 도적을 외침 같이 그들에게 소리지름으로 그들은 사람 가운데서 쫓겨나서
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6침침한 골짜기와 구덩이와 바위 구멍에서 살며
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7떨기나무 가운데서 나귀처럼 부르짖으며 가시나무 아래 모여 있느니라
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8그들은 본래 미련한 자의 자식이요 비천한 자의 자식으로서 고토에서 쫓겨난 자니라
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9이제는 내가 그들의 노래가 되며 그들의 조롱거리가 되었고
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10그들은 나를 미워하여 멀리하고 내 얼굴에 침 뱉기를 주저하지 아니하나니
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11이는 하나님이 내 줄을 늘어지게 하시고 나를 곤고케 하시매 무리가 내 앞에서 굴레를 벗었음이니라
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12그 낮은 무리가 내 우편에서 일어나 내 발을 밀뜨리고 나를 대적하여 멸망시킬 길을 쌓으며
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13도울 자 없는 그들이 내 길을 헐고 내 재앙을 재촉하는구나
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14성을 크게 파괴하고 그 파괴한 가운데로 몰려 들어 오는것 같이 그들이 내게로 달려드니
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15놀람이 내게 임하는구나 그들이 내 영광을 바람 같이 모니 내 복록이 구름 같이 지나갔구나
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16이제는 내 마음이 내 속에서 녹으니 환난날이 나를 잡음이라
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17밤이 되면 내 뼈가 쑤시니 나의 몸에 아픔이 쉬지 아니하는구나
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18하나님의 큰 능력으로 하여 옷이 추하여져서 옷깃처럼 내몸에 붙었구나
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19하나님이 나를 진흙 가운데 던지셨고 나로 티끌과 재같게 하셨구나
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20내가 주께 부르짖으오나 주께서 대답지 아니하시오며 내가 섰사오나 주께서 굽어보시기만 하시나이다
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21주께서 돌이켜 내게 잔혹히 하시고 완력으로 나를 핍박하시오며
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22나를 바람 위에 들어 얹어 불려가게 하시며 대풍 중에 소멸케 하시나이다
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23내가 아나이다 주께서 나를 죽게 하사 모든 생물을 위하여 정한 집으로 끌어 가시리이다
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24그러나 사람이 넘어질 때에 어찌 손을 펴지 아니하며 재앙을 당할때에 어찌 도움을 부르짖지 아니하겠는가
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25고생의 날 보내는 자를 위하여 내가 울지 아니하였는가 빈궁한 자를 위하여 내 마음에 근심하지 아니하였는가
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26내가 복을 바랐더니 화가 왔고 광명을 기다렸더니 흑암이 왔구나
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27내 마음이 어지러워서 쉬지 못하는구나 환난 날이 내게 임하였구나
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28나는 햇볕에 쬐지 않고 검어진 살을 가지고 걸으며 공회 중에 서서 도움을 부르짖고 있느니라
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29나는 이리의 형제요 타조의 벗이로구나
29Брат постах змајевима и друг совама.
30내 가죽은 검어져서 떨어졌고 내 뼈는 열기로 하여 탔구나
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31내 수금은 애곡성이 되고 내 피리는 애통성이 되었구나
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.