Job 30
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“But now those who are younger than I have me in derision, whose fathers I considered unworthy to put with my sheep dogs.
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2Of what use is the strength of their hands to me, men in whom ripe age has perished?
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3They are gaunt from lack and famine. They gnaw the dry ground, in the gloom of waste and desolation.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4They pluck salt herbs by the bushes. The roots of the broom tree are their food.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5They are driven out from among men. They cry after them as after a thief,
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6so that they live in frightful valleys, and in holes of the earth and of the rocks.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7They bray among the bushes. They are gathered together under the nettles.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8They are children of fools, yes, children of wicked men. They were flogged out of the land.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9“Now I have become their song. Yes, I am a byword to them.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10They abhor me, they stand aloof from me, and don’t hesitate to spit in my face.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11For he has untied his cord, and afflicted me; and they have thrown off restraint before me.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12On my right hand rise the rabble. They thrust aside my feet. They cast their ways of destruction up against me.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13They mar my path. They promote my destruction without anyone’s help.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14As through a wide breach they come. They roll themselves in amid the ruin.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15Terrors have turned on me. They chase my honor as the wind. My welfare has passed away as a cloud.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16“Now my soul is poured out within me. Days of affliction have taken hold of me.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17In the night season my bones are pierced in me, and the pains that gnaw me take no rest.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18My garment is disfigured by great force. It binds me about as the collar of my tunic.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19He has cast me into the mire. I have become like dust and ashes.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20I cry to you, and you do not answer me. I stand up, and you gaze at me.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21You have turned to be cruel to me. With the might of your hand you persecute me.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22You lift me up to the wind, and drive me with it. You dissolve me in the storm.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23For I know that you will bring me to death, to the house appointed for all living.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24“However doesn’t one stretch out a hand in his fall? Or in his calamity therefore cry for help?
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25Didn’t I weep for him who was in trouble? Wasn’t my soul grieved for the needy?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26When I looked for good, then evil came. When I waited for light, darkness came.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27My heart is troubled, and doesn’t rest. Days of affliction have come on me.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28I go mourning without the sun. I stand up in the assembly, and cry for help.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29I am a brother to jackals, and a companion to ostriches.
29Брат постах змајевима и друг совама.
30My skin grows black and peels from me. My bones are burned with heat.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31Therefore my harp has turned to mourning, and my pipe into the voice of those who weep.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.