Job 10
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“My soul is weary of my life. I will give free course to my complaint. I will speak in the bitterness of my soul.
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2I will tell God, ‘Do not condemn me. Show me why you contend with me.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3Is it good to you that you should oppress, that you should despise the work of your hands, and smile on the counsel of the wicked?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4Do you have eyes of flesh? Or do you see as man sees?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5Are your days as the days of mortals, or your years as man’s years,
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6that you inquire after my iniquity, and search after my sin?
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7Although you know that I am not wicked, there is no one who can deliver out of your hand.
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8“‘Your hands have framed me and fashioned me altogether, yet you destroy me.
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Remember, I beg you, that you have fashioned me as clay. Will you bring me into dust again?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10Haven’t you poured me out like milk, and curdled me like cheese?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11You have clothed me with skin and flesh, and knit me together with bones and sinews.
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12You have granted me life and loving kindness. Your visitation has preserved my spirit.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13Yet you hid these things in your heart. I know that this is with you:
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14if I sin, then you mark me. You will not acquit me from my iniquity.
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15If I am wicked, woe to me. If I am righteous, I still will not lift up my head, being filled with disgrace, and conscious of my affliction.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16If my head is held high, you hunt me like a lion. Again you show yourself powerful to me.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17You renew your witnesses against me, and increase your indignation on me. Changes and warfare are with me.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18“‘Why, then, have you brought me out of the womb? I wish I had given up the spirit, and no eye had seen me.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19I should have been as though I had not been. I should have been carried from the womb to the grave.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20Aren’t my days few? Stop! Leave me alone, that I may find a little comfort,
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21before I go where I will not return from, to the land of darkness and of the shadow of death;
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22the land dark as midnight, of the shadow of death, without any order, where the light is as midnight.’”
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.