Job 10
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ESTÁ mi alma aburrida de mi vida: daré yo suelta á mi queja sobre mí, hablaré con amargura de mi alma.
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2Diré á Dios: no me condenes; hazme entender por qué pleiteas conmigo.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3¿Parécete bien que oprimas, que deseches la obra de tus manos, y que resplandezcas sobre el consejo de los impíos?
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4¿Tienes tú ojos de carne? ¿ves tú como ve el hombre?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5¿Son tus días como los días del hombre, ó tus años como los tiempos humanos,
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6Para que inquieras mi iniquidad, y busques mi pecado,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7Sobre saber tú que no soy impío, y que no hay quien de tu mano libre?
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8Tus manos me formaron y me compusieron todo en contorno: ¿y así me deshaces?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9Acuérdate ahora que como á lodo me diste forma: ¿y en polvo me has de tornar?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10¿No me fundiste como leche, y como un queso me cuajaste?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11Vestísteme de piel y carne, y cubrísteme de huesos y nervios.
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12Vida y misericordia me concediste, y tu visitación guardó mi espíritu.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13Y estas cosas tienes guardadas en tu corazón; yo sé que esto está cerca de ti.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14Si pequé, tú me has observado, y no me limpias de mi iniquidad.
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15Si fuere malo, ¡ay de mí! y si fuere justo, no levantaré mi cabeza, estando harto de deshonra, y de verme afligido.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16Y subirá de punto, pues me cazas como á león, y tornas á hacer en mí maravillas.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17Renuevas contra mí tus plagas, y aumentas conmigo tu furor, remudándose sobre mí ejércitos.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18¿Por qué me sacaste de la matriz? Habría yo espirado, y no me vieran ojos.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19Fuera, como si nunca hubiera sido, llevado desde el vientre á la sepultura.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20¿No son mis días poca cosa? Cesa pues, y déjame, para que me conforte un poco.
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21Antes que vaya para no volver, á la tierra de tinieblas y de sombra de muerte;
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22Tierra de oscuridad, lóbrega como sombra de muerte, sin orden, y que aparece como la oscuridad misma .
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.