Job 9
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y RESPONDIÓ Job, y dijo:
1А Јов одговори и рече:
2Ciertamente yo conozco que es así: ¿y cómo se justificará el hombre con Dios?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3Si quisiere contender con él, no le podrá responder á una cosa de mil.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4El es sabio de corazón, y poderoso en fortaleza: ¿quién se endureció contra él, y quedó en paz?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Que arranca los montes con su furor, y no conocen quién los trastornó:
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6Que remueve la tierra de su lugar, y hace temblar sus columnas:
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Que manda al sol, y no sale; y sella las estrellas:
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8El que extiende solo los cielos, y anda sobre las alturas de la mar:
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9El que hizo el Arcturo, y el Orión, y las Pléyadas, y los lugares secretos del mediodía:
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10El que hace cosas grandes é incomprensibles, y maravillosas, sin número.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11He aquí que él pasará delante de mí, y yo no lo veré; y pasará, y no lo entenderé.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12He aquí, arrebatará; ¿quién le hará restituir? ¿Quién le dirá, Qué haces?
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13Dios no tornará atrás su ira, y debajo de él se encorvan los que ayudan á los soberbios.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14¿Cuánto menos le responderé yo, y hablaré con él palabras estudiadas?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Que aunque fuese yo justo, no responderé; antes habré de rogar á mi juez.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16Que si yo le invocase, y él me respondiese, aun no creeré que haya escuchado mi voz.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17Porque me ha quebrado con tempestad, y ha aumentado mis heridas sin causa.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18No me ha concedido que tome mi aliento; mas hame hartado de amarguras.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19Si habláremos de su potencia, fuerte por cierto es; si de juicio, ¿quién me emplazará?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Si yo me justificare, me condenará mi boca; si me dijere perfecto, esto me hará inicuo.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Bien que yo fuese íntegro, no conozco mi alma: reprocharé mi vida.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22Una cosa resta que yo diga: Al perfecto y al impío él los consume.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23Si azote mata de presto, ríese de la prueba de los inocentes.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24La tierra es entregada en manos de los impíos, y él cubre el rostro de sus jueces. Si no es él , ¿quién es ? ¿dónde está?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Mis días han sido más ligeros que un correo; huyeron, y no vieron el bien.
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26Pasaron cual navíos veloces: como el águila que se arroja á la comida.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27Si digo: Olvidaré mi queja, dejaré mi aburrimiento, y esforzaréme:
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28Contúrbanme todos mis trabajos; sé que no me darás por libre.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Yo soy impío, ¿para qué trabajaré en vano?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30Aunque me lave con aguas de nieve, y limpie mis manos con la misma limpieza,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Aun me hundirás en el hoyo, y mis propios vestidos me abominarán.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32Porque no es hombre como yo, para que yo le responda, y vengamos juntamente á juicio.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33No hay entre nosotros árbitro que ponga su mano sobre nosotros ambos.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Quite de sobre mí su vara, y su terror no me espante.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Entonces hablaré, y no le temeré: porque así no estoy en mí mismo.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.