Job 14
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1EL HOMBRE nacido de mujer, corto de días, y harto de sinsabores:
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Que sale como una flor y es cortado; y huye como la sombra, y no permanece.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3¿Y sobre éste abres tus ojos, y me traes á juicio contigo?
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4¿Quién hará limpio de inmundo? Nadie.
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5Ciertamente sus días están determinados, y el número de sus meses está cerca de ti: tú le pusiste términos, de los cuales no pasará.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6Si tú lo dejares, él dejará de ser : entre tanto deseará, como el jornalero, su día.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7Porque si el árbol fuere cortado, aun queda de él esperanza; retoñecerá aún, y sus renuevos no faltarán.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8Si se envejeciere en la tierra su raíz, y su tronco fuere muerto en el polvo,
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9Al percibir el agua reverdecerá, y hará copa como planta.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10Mas el hombre morirá, y será cortado; y perecerá el hombre, ¿y dónde estará él?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11Las aguas de la mar se fueron, y agotóse el río, secóse.
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12Así el hombre yace, y no se tornará á levantar: hasta que no haya cielo no despertarán, ni se levantarán de su sueño.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13¡Oh quién me diera que me escondieses en el sepulcro, que me encubrieras hasta apaciguarse tu ira, que me pusieses plazo, y de mí te acordaras!
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14Si el hombre muriere, ¿ volverá á vivir? Todos los días de mi edad esperaré, hasta que venga mi mutación.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Aficionado á la obra de tus manos, llamarás, y yo te responderé.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16Pues ahora me cuentas los pasos, y no das tregua á mi pecado.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17Tienes sellada en saco mi prevaricación, y coacervas mi iniquidad.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18Y ciertamente el monte que cae se deshace, y las peñas son traspasadas de su lugar;
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19Las piedras son desgastadas con el agua impetuosa, que se lleva el polvo de la tierra: de tal manera haces tú perecer la esperanza del hombre.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Para siempre serás más fuerte que él, y él se va; demudarás su rostro, y enviaráslo.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21Sus hijos serán honrados, y él no lo sabrá; ó serán humillados, y no entenderá de ellos.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22Mas su carne sobre él se dolerá, y entristecerse ha en él su alma.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.