Job 14
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Homo natus de muliere, brevi vivens tempore, repletur multis miseriis.
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2Qui quasi flos egreditur et conteritur, et fugit velut umbra, et numquam in eodem statu permanet.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3Et dignum ducis super hujuscemodi aperire oculos tuos, et adducere eum tecum in judicium?
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4Quis potest facere mundum de immundo conceptum semine? nonne tu qui solus es?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5Breves dies hominis sunt: numerus mensium ejus apud te est: constituisti terminos ejus, qui præteriri non poterunt.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6Recede paululum ab eo, ut quiescat, donec optata veniat, sicut mercenarii, dies ejus.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7Lignum habet spem: si præcisum fuerit, rursum virescit, et rami ejus pullulant.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8Si senuerit in terra radix ejus, et in pulvere emortuus fuerit truncus illius,
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9ad odorem aquæ germinabit, et faciet comam, quasi cum primum plantatum est.
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10Homo vero cum mortuus fuerit, et nudatus, atque consumptus, ubi, quæso, est?
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11Quomodo si recedant aquæ de mari, et fluvius vacuefactus arescat:
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12sic homo, cum dormierit, non resurget: donec atteratur cælum, non evigilabit, nec consurget de somno suo.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13Quis mihi hoc tribuat, ut in inferno protegas me, et abscondas me donec pertranseat furor tuus, et constituas mihi tempus in quo recorderis mei?
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14Putasne mortuus homo rursum vivat? cunctis diebus quibus nunc milito, expecto donec veniat immutatio mea.
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15Vocabis me, et ego respondebo tibi: operi manuum tuarum porriges dexteram.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16Tu quidem gressus meos dinumerasti: sed parce peccatis meis.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17Signasti quasi in sacculo delicta mea, sed curasti iniquitatem meam.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18Mons cadens defluit, et saxum transfertur de loco suo:
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19lapides excavant aquæ, et alluvione paulatim terra consumitur: et hominem ergo similiter perdes.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20Roborasti eum paululum, ut in perpetuum transiret: immutabis faciem ejus, et emittes eum.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21Sive nobiles fuerint filii ejus, sive ignobiles, non intelliget.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22Attamen caro ejus, dum vivet, dolebit, et anima illius super semetipso lugebit.]
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.