Job 33
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Audi igitur, Job, eloquia mea, et omnes sermones meos ausculta.
1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2Ecce aperui os meum: loquatur lingua mea in faucibus meis.
2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3Simplici corde meo sermones mei, et sententiam puram labia mea loquentur.
3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4Spiritus Dei fecit me, et spiraculum Omnipotentis vivificavit me.
4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5Si potes, responde mihi, et adversus faciem meam consiste.
5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6Ecce, et me sicut et te fecit Deus, et de eodem luto ego quoque formatus sum.
6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7Verumtamen miraculum meum non te terreat, et eloquentia mea non sit tibi gravis.
7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8Dixisti ergo in auribus meis, et vocem verborum tuorum audivi:
8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9Mundus sum ego, et absque delicto: immaculatus, et non est iniquitas in me.
9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10Quia querelas in me reperit, ideo arbitratus est me inimicum sibi.
10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11Posuit in nervo pedes meos; custodivit omnes semitas meas.
11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12Hoc est ergo in quo non es justificatus: respondebo tibi, quia major sit Deus homine.
12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13Adversus eum contendis, quod non ad omnia verba responderit tibi?
13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14Semel loquitur Deus, et secundo idipsum non repetit.
14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15Per somnium, in visione nocturna, quando irruit sopor super homines, et dormiunt in lectulo,
15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16tunc aperit aures virorum, et erudiens eos instruit disciplina,
16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17ut avertat hominem ab his quæ facit, et liberet eum de superbia,
17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18eruens animam ejus a corruptione, et vitam illius ut non transeat in gladium.
18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19Increpat quoque per dolorem in lectulo, et omnia ossa ejus marcescere facit.
19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20Abominabilis ei fit in vita sua panis, et animæ illius cibus ante desiderabilis.
20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21Tabescet caro ejus, et ossa, quæ tecta fuerant, nudabuntur.
21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22Appropinquavit corruptioni anima ejus, et vita illius mortiferis.
22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23Si fuerit pro eo angelus loquens, unus de millibus, ut annuntiet hominis æquitatem,
23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24miserebitur ejus, et dicet: Libera eum, ut non descendat in corruptionem: inveni in quo ei propitier.
24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25Consumpta est caro ejus a suppliciis: revertatur ad dies adolescentiæ suæ.
25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26Deprecabitur Deum, et placabilis ei erit: et videbit faciem ejus in jubilo, et reddet homini justitiam suam.
26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27Respiciet homines, et dicet: Peccavi, et vere deliqui, et ut eram dignus, non recepi.
27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28Liberavit animam suam, ne pergeret in interitum, sed vivens lucem videret.
28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29Ecce hæc omnia operatur Deus tribus vicibus per singulos,
29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30ut revocet animas eorum a corruptione, et illuminet luce viventium.
30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31Attende, Job, et audi me: et tace, dum ego loquor.
31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32Si autem habes quod loquaris, responde mihi: loquere, volo enim te apparere justum.
32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33Quod si non habes, audi me: tace, et docebo te sapientiam.]
33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.