Job 36
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Addens quoque Eliu, hæc locutus est:
1Још говори Елијуј и рече:
2[Sustine me paululum, et indicabo tibi: adhuc enim habeo quod pro Deo loquar.
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3Repetam scientiam meam a principio, et operatorem meum probabo justum.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4Vere enim absque mendacio sermones mei, et perfecta scientia probabitur tibi.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Deus potentes non abjicit, cum et ipse sit potens:
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6sed non salvat impios, et judicium pauperibus tribuit.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7Non auferet a justo oculos suos: et reges in solio collocat in perpetuum, et illi eriguntur.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8Et si fuerint in catenis, et vinciantur funibus paupertatis,
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9indicabit eis opera eorum, et scelera eorum, quia violenti fuerunt.
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10Revelabit quoque aurem eorum, ut corripiat: et loquetur, ut revertantur ab iniquitate.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11Si audierint et observaverint, complebunt dies suos in bono, et annos suos in gloria:
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12si autem non audierint, transibunt per gladium, et consumentur in stultitia.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13Simulatores et callidi provocant iram Dei, neque clamabunt cum vincti fuerint.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14Morietur in tempestate anima eorum, et vita eorum inter effeminatos.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15Eripiet de angustia sua pauperem, et revelabit in tribulatione aurem ejus.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Igitur salvabit te de ore angusto latissime, et non habente fundamentum subter se: requies autem mensæ tuæ erit plena pinguedine.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17Causa tua quasi impii judicata est: causam judiciumque recipies.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18Non te ergo superet ira ut aliquem opprimas: nec multitudo donorum inclinet te.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Depone magnitudinem tuam absque tribulatione, et omnes robustos fortitudine.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20Ne protrahas noctem, ut ascendant populi pro eis.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21Cave ne declines ad iniquitatem: hanc enim cœpisti sequi post miseriam.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Ecce Deus excelsus in fortitudine sua, et nullus ei similis in legislatoribus.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Quis poterit scrutari vias ejus? aut quis potest ei dicere: Operatus es iniquitatem?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Memento quod ignores opus ejus, de quo cecinerunt viri.
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25Omnes homines vident eum: unusquisque intuetur procul.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Ecce Deus magnus vincens scientiam nostram: numerus annorum ejus inæstimabilis.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27Qui aufert stillas pluviæ, et effundit imbres ad instar gurgitum,
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28qui de nubibus fluunt quæ prætexunt cuncta desuper.
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29Si voluerit extendere nubes quasi tentorium suum,
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30et fulgurare lumine suo desuper, cardines quoque maris operiet.
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31Per hæc enim judicat populos, et dat escas multis mortalibus.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32In manibus abscondit lucem, et præcepit ei ut rursus adveniat.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33Annuntiat de ea amico suo, quod possessio ejus sit, et ad eam possit ascendere.]
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.