Job 12
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Job, dixit:
1А Јов одговори и рече:
2[Ergo vos estis soli homines, et vobiscum morietur sapientia?
2Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
3Et mihi est cor sicut et vobis, nec inferior vestri sum; quis enim hæc quæ nostis ignorat?
3И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4Qui deridetur ab amico suo, sicut ego, invocabit Deum, et exaudiet eum: deridetur enim justi simplicitas.
4На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
5Lampas contempta apud cogitationes divitum parata ad tempus statutum.
5Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
6Abundant tabernacula prædonum, et audacter provocant Deum, cum ipse dederit omnia in manus eorum.
6Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
7Nimirum interroga jumenta, et docebunt te; et volatilia cæli, et indicabunt tibi.
7Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8Loquere terræ, et respondebit tibi, et narrabunt pisces maris.
8Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
9Quis ignorat quod omnia hæc manus Domini fecerit?
9Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10In cujus manu anima omnis viventis, et spiritus universæ carnis hominis.
10Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
11Nonne auris verba dijudicat? et fauces comedentis, saporem?
11Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
12In antiquis est sapientia, et in multo tempore prudentia.
12У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
13Apud ipsum est sapientia et fortitudo; ipse habet consilium et intelligentiam.
13У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
14Si destruxerit, nemo est qui ædificet; si incluserit hominem, nullus est qui aperiat.
14Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
15Si continuerit aquas, omnia siccabuntur; et si emiserit eas, subvertent terram.
15Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16Apud ipsum est fortitudo et sapientia; ipse novit et decipientem, et eum qui decipitur.
16У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
17Adducit consiliarios in stultum finem, et judices in stuporem.
17Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
18Balteum regum dissolvit, et præcingit fune renes eorum.
18Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19Ducit sacerdotes inglorios, et optimates supplantat:
19Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20commutans labium veracium, et doctrinam senum auferens.
20Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
21Effundit despectionem super principes, eos qui oppressi fuerant relevans.
21Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22Qui revelat profunda de tenebris, et producit in lucem umbram mortis.
22Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
23Qui multiplicat gentes, et perdit eas, et subversas in integrum restituit.
23Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24Qui immutat cor principum populi terræ, et decipit eos ut frustra incedant per invium:
24Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
25palpabunt quasi in tenebris, et non in luce, et errare eos faciet quasi ebrios.]
25Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.