Job 21
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Job, dixit:
1А Јов одговори и рече:
2[Audite, quæso, sermones meos, et agite pœnitentiam.
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3Sustinete me, et ego loquar: et post mea, si videbitur, verba, ridete.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4Numquid contra hominem disputatio mea est, ut merito non debeam contristari?
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5Attendite me et obstupescite, et superponite digitum ori vestro.
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6Et ego, quando recordatus fuero, pertimesco, et concutit carnem meam tremor.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7Quare ergo impii vivunt, sublevati sunt, confortatique divitiis?
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8Semen eorum permanet coram eis: propinquorum turba et nepotum in conspectu eorum.
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9Domus eorum securæ sunt et pacatæ, et non est virga Dei super illos.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10Bos eorum concepit, et non abortivit: vacca peperit, et non est privata fœtu suo.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11Egrediuntur quasi greges parvuli eorum, et infantes eorum exultant lusibus.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12Tenent tympanum et citharam, et gaudent ad sonitum organi.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13Ducunt in bonis dies suos, et in puncto ad inferna descendunt.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
14Qui dixerunt Deo: Recede a nobis, et scientiam viarum tuarum nolumus.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15Quis est Omnipotens, ut serviamus ei? et quid nobis prodest si oraverimus illum?
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16Verumtamen quia non sunt in manu eorum bona sua, consilium impiorum longe sit a me.
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17Quoties lucerna impiorum extinguetur, et superveniet eis inundatio, et dolores dividet furoris sui?
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18Erunt sicut paleæ ante faciem venti, et sicut favilla quam turbo dispergit.
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19Deus servabit filiis illius dolorem patris, et cum reddiderit, tunc sciet.
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20Videbunt oculi ejus interfectionem suam, et de furore Omnipotentis bibet.
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21Quid enim ad eum pertinet de domo sua post se, et si numerus mensium ejus dimidietur?
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22Numquid Deus docebit quispiam scientiam, qui excelsos judicat?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23Iste moritur robustus et sanus, dives et felix:
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24viscera ejus plena sunt adipe, et medullis ossa illius irrigantur:
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25alius vero moritur in amaritudine animæ absque ullis opibus:
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26et tamen simul in pulvere dormient, et vermes operient eos.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27Certe novi cogitationes vestras, et sententias contra me iniquas.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28Dicitis enim: Ubi est domus principis? et ubi tabernacula impiorum?
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29Interrogate quemlibet de viatoribus, et hæc eadem illum intelligere cognoscetis:
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30quia in diem perditionis servatur malus, et ad diem furoris ducetur.
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31Quis arguet coram eo viam ejus? et quæ fecit, quis reddet illi?
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32Ipse ad sepulchra ducetur, et in congerie mortuorum vigilabit.
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33Dulcis fuit glareis Cocyti, et post se omnem hominem trahet, et ante se innumerabiles.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34Quomodo igitur consolamini me frustra, cum responsio vestra repugnare ostensa sit veritati?]
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.