Job 5
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Voca ergo, si est qui tibi respondeat, et ad aliquem sanctorum convertere.
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2Vere stultum interficit iracundia, et parvulum occidit invidia.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Ego vidi stultum firma radice, et maledixi pulchritudini ejus statim.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Longe fient filii ejus a salute, et conterentur in porta, et non erit qui eruat.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Cujus messem famelicus comedet, et ipsum rapiet armatus, et bibent sitientes divitias ejus.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Nihil in terra sine causa fit, et de humo non oritur dolor.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7Homo nascitur ad laborem, et avis ad volatum.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Quam ob rem ego deprecabor Dominum, et ad Deum ponam eloquium meum:
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9qui facit magna et inscrutabilia, et mirabilia absque numero;
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10qui dat pluviam super faciem terræ, et irrigat aquis universa;
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11qui ponit humiles in sublime, et mœrentes erigit sospitate;
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12qui dissipat cogitationes malignorum, ne possint implere manus eorum quod cœperant;
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13qui apprehendit sapientes in astutia eorum, et consilium pravorum dissipat.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14Per diem incurrent tenebras, et quasi in nocte, sic palpabunt in meridie.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15Porro salvum faciet egenum a gladio oris eorum, et de manu violenti pauperem.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16Et erit egeno spes; iniquitas autem contrahet os suum.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Beatus homo qui corripitur a Deo: increpationem ergo Domini ne reprobes:
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18quia ipse vulnerat, et medetur; percutit, et manus ejus sanabunt.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19In sex tribulationibus liberabit te, et in septima non tangent te malum.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20In fame eruet te de morte, et in bello de manu gladii.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21A flagello linguæ absconderis, et non timebis calamitatem cum venerit.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22In vastitate et fame ridebis, et bestias terræ non formidabis.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Sed cum lapidibus regionum pactum tuum, et bestiæ terræ pacificæ erunt tibi.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24Et scies quod pacem habeat tabernaculum tuum; et visitans speciem tuam, non peccabis.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25Scies quoque quoniam multiplex erit semen tuum, et progenies tua quasi herba terræ.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26Ingredieris in abundantia sepulchrum, sicut infertur acervus tritici in tempore suo.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27Ecce hoc, ut investigavimus, ita est: quod auditum, mente pertracta.]
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.