Job 41
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Non quasi crudelis suscitabo eum: quis enim resistere potest vultui meo?
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
2Quis ante dedit mihi, ut reddam ei? omnia quæ sub cælo sunt, mea sunt.
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
3Non parcam ei, et verbis potentibus, et ad deprecandum compositis.
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
4Quis revelabit faciem indumenti ejus? et in medium oris ejus quis intrabit?
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
5Portas vultus ejus quis aperiet? per gyrum dentium ejus formido.
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
6Corpus illius quasi scuta fusilia, compactum squamis se prementibus.
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
7Una uni conjungitur, et ne spiraculum quidem incedit per eas.
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
8Una alteri adhærebit, et tenentes se nequaquam separabuntur.
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
9Sternutatio ejus splendor ignis, et oculi ejus ut palpebræ diluculi.
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
10De ore ejus lampades procedunt, sicut tædæ ignis accensæ.
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
11De naribus ejus procedit fumus, sicut ollæ succensæ atque ferventis.
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
12Halitus ejus prunas ardere facit, et flamma de ore ejus egreditur.
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
13In collo ejus morabitur fortitudo, et faciem ejus præcedit egestas.
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
14Membra carnium ejus cohærentia sibi: mittet contra eum fulmina, et ad locum alium non ferentur.
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
15Cor ejus indurabitur tamquam lapis, et stringetur quasi malleatoris incus.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
16Cum sublatus fuerit, timebunt angeli, et territi purgabuntur.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
17Cum apprehenderit eum gladius, subsistere non poterit, neque hasta, neque thorax:
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
18reputabit enim quasi paleas ferrum, et quasi lignum putridum æs.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
19Non fugabit eum vir sagittarius: in stipulam versi sunt ei lapides fundæ.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
20Quasi stipulam æstimabit malleum, et deridebit vibrantem hastam.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
21Sub ipso erunt radii solis, et sternet sibi aurum quasi lutum.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
22Fervescere faciet quasi ollam profundum mare, et ponet quasi cum unguenta bulliunt.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
23Post eum lucebit semita: æstimabit abyssum quasi senescentem.
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
24Non est super terram potestas quæ comparetur ei, qui factus est ut nullum timeret.
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
25Omne sublime videt: ipse est rex super universos filios superbiæ.]
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.