Job 28
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Habet argentum venarum suarum principia, et auro locus est in quo conflatur.
1Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2Ferrum de terra tollitur, et lapis solutus calore in æs vertitur.
2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3Tempus posuit tenebris, et universorum finem ipse considerat: lapidem quoque caliginis et umbram mortis.
3Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4Dividit torrens a populo peregrinante eos quos oblitus est pes egentis hominis, et invios.
4Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5Terra de qua oriebatur panis, in loco suo igni subversa est.
5Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6Locus sapphiri lapides ejus, et glebæ illius aurum.
6У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7Semitam ignoravit avis, nec intuitus est eam oculus vulturis.
7Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8Non calcaverunt eam filii institorum, nec pertransivit per eam leæna.
8Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9Ad silicem extendit manum suam: subvertit a radicibus montes.
9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10In petris rivos excidit, et omne pretiosum vidit oculus ejus.
10Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11Profunda quoque fluviorum scrutatus est, et abscondita in lucem produxit.
11Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12Sapientia vero ubi invenitur? et quis est locus intelligentiæ?
12Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13Nescit homo pretium ejus, nec invenitur in terra suaviter viventium.
13Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14Abyssus dicit: Non est in me, et mare loquitur: Non est mecum.
14Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15Non dabitur aurum obrizum pro ea, nec appendetur argentum in commutatione ejus.
15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16Non conferetur tinctis Indiæ coloribus, nec lapidi sardonycho pretiosissimo vel sapphiro.
16Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17Non adæquabitur ei aurum vel vitrum, nec commutabuntur pro ea vasa auri.
17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18Excelsa et eminentia non memorabuntur comparatione ejus: trahitur autem sapientia de occultis.
18Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19Non adæquabitur ei topazius de Æthiopia, nec tincturæ mundissimæ componetur.
19Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20Unde ergo sapientia venit? et quis est locus intelligentiæ?
20Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21Abscondita est ab oculis omnium viventium: volucres quoque cæli latet.
21Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22Perditio et mors dixerunt: Auribus nostris audivimus famam ejus.
22Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23Deus intelligit viam ejus, et ipse novit locum illius.
23Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24Ipse enim fines mundi intuetur, et omnia quæ sub cælo sunt respicit.
24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25Qui fecit ventis pondus, et aquas appendit in mensura.
25Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26Quando ponebat pluviis legem, et viam procellis sonantibus:
26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27tunc vidit illam et enarravit, et præparavit, et investigavit.
27Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28Et dixit homini: Ecce timor Domini, ipsa est sapientia; et recedere a malo, intelligentia.]
28А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.