Job 8
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Respondens autem Baldad Suhites, dixit:
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2[Usquequo loqueris talia, et spiritus multiplex sermones oris tui?
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3Numquid Deus supplantat judicium? aut Omnipotens subvertit quod justum est?
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4Etiam si filii tui peccaverunt ei, et dimisit eos in manu iniquitatis suæ:
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5tu tamen si diluculo consurrexeris ad Deum, et Omnipotentem fueris deprecatus;
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6si mundus et rectus incesseris: statim evigilabit ad te, et pacatum reddet habitaculum justitiæ tuæ,
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7in tantum ut si priora tua fuerint parva, et novissima tua multiplicentur nimis.
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8Interroga enim generationem pristinam, et diligenter investiga patrum memoriam
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9(hesterni quippe sumus, et ignoramus, quoniam sicut umbra dies nostri sunt super terram),
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10et ipsi docebunt te, loquentur tibi, et de corde suo proferent eloquia.
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11Numquid vivere potest scirpus absque humore? aut crescere carectum sine aqua?
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12Cum adhuc sit in flore, nec carpatur manu, ante omnes herbas arescit.
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13Sic viæ omnium qui obliviscuntur Deum, et spes hypocritæ peribit.
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14Non ei placebit vecordia sua, et sicut tela aranearum fiducia ejus.
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15Innitetur super domum suam, et non stabit; fulciet eam, et non consurget.
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16Humectus videtur antequam veniat sol, et in ortu suo germen ejus egredietur.
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17Super acervum petrarum radices ejus densabuntur, et inter lapides commorabitur.
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18Si absorbuerit eum de loco suo, negabit eum, et dicet: Non novi te.
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19Hæc est enim lætitia viæ ejus, ut rursum de terra alii germinentur.
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20Deus non projiciet simplicem, nec porriget manum malignis,
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21donec impleatur risu os tuum, et labia tua jubilo.
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22Qui oderunt te induentur confusione, et tabernaculum impiorum non subsistet.]
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.