Job 8
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nu nam Bildad van Sjóeach het woord, en sprak:
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2Hoe lang nog gaat ge zó voort, En zullen uw woorden als een stormwind loeien?
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3Zou God het recht soms verkrachten, De Almachtige de gerechtigheid schenden:
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4Wanneer uw kinderen tegen Hem hebben gezondigd, Dan heeft Hij hun slechts hun misdaad vergolden!
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5Maar als gij uw toevlucht neemt tot God, En rein en oprecht tot den Almachtige smeekt:
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6Dan zal Hij van stonde af over u waken, En schenkt Hij u weer een rechtschapen gezin;
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7Dan schijnt uw vroeger lot slechts gering, Wordt ver door uw nieuwe staat overtroffen.
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8Ja, vraag het maar aan het voorgeslacht Geef acht op de bevinding van hun vaderen!
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9Want wij zijn van gisteren, en weten niets, Ons leven op aarde is enkel een schaduw;
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10Maar zij zullen u leren, het u vertellen, En woorden spreken uit hun hart:
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11Schiet het riet op buiten het moeras, Groeien de biezen buiten het water?
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12Het wordt afgesneden, terwijl het nog bloeit, En verdort vóór ieder ander gewas:
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13Zo vergaat het allen, die God vergeten, Wordt de hoop van de bozen te schande!
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14Een herfstdraad is zijn vertrouwen, Zijn toeverlaat een spinneweb;
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15Hij steunt op zijn web, maar dit houdt het niet uit, Hij grijpt het vast, maar het houdt geen stand.
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16Vol sappen staat hij in de zon, Zijn ranken verspreiden zich over zijn hof;
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17Zijn wortels kronkelen zich over het grint, En tussen de stenen grijpt hij zich vast.
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18Maar rukt men hem weg van zijn plaats, Dan verloochent ze hem:ik heb u nooit gezien!
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19Zo vergaat zijn leven door de mot Uit het stof ervan schieten anderen op.
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20Neen, God verwerpt den brave niet, En reikt den boze geen hand.
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21Nog wordt uw mond met lachen vervuld, En uw lippen met jubel;
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22Maar uw haters worden met schande bedekt, De tent der bozen verdwijnt!
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.