Job 17
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mijn geest gebroken, mijn dagen geblust, Mij rest slechts het graf!
1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2Ben ik niet het mikpunt van spot, Verkwijnt niet mijn oog door de bittere verwijten?
2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3Stel Uzelf bij U tot borg voor mijl; Wie anders zou voor mij handslag geven?
3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4Want hùn hart hebt Gij voor inzicht gesloten, En daarom steken zij de hand niet uit;
4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5Men beklaagt het lot van zijn vrienden Terwijl de ogen versmachten van de eigen kinderen;
5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6Men heeft mij tot spreekwoord gemaakt bij de mensen, Ik ben een, wien men in het aangezicht spuwt!
6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7Mijn oog is dof van verdriet, Mijn leden zijn tot een schaduw vervluchtigd!
7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8De braven ontstellen ervan, De onschuldige is jaloers op den boze:
8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9Moet de rechtvaardige toch zijn weg maar bewandelen, Wie rein van handen is, zijn kracht nog verdubbelen?
9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10En daarom, hoe gij u allen wendt of keert, Een wijze vind ik onder u niet;
10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11Mijn levensdagen zijn voorbij, Mijn plannen, mijn hartewensen vernield!
11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12Men maakt een dag van de nacht, Van duisternis het morgenlicht!
12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13Kan ik nog hopen? Het dodenrijk is mijn huis, In de duisternis heb ik mijn leger gespreid;
13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.
14Tot het graf geroepen: Gij zijt mijn vader, Tot de wormen: Gij zijt mijn moeder en zusters!
14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15Waar is mijn hoop, Mijn geluk, wie kan het ontdekken:
15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
16Zullen ze met mij in het dodenrijk dalen, Zinken wij samen neer in het stof?
16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.